Ко је жена на жигу личне карте и на куполи зграде Владе Србије

Иако је у Немањиној улици скоро увек гужва, многи пролазници, због висине на којој се налази, не примећују бронзану статуу на врху зграде Владе Републике Србије.

То је једно од најстаријих дела вајара Ђорђа Јовановића, високо три метра и тешко скоро тону, изливено 1927. године у Прагу. Некада је ова зграда, изграђена по пројекту чувеног архитекте Николаја Краснова, припадала Министарству финансија Краљевине Југославије. Зато је доскора постојала дилема да ли је прави назив статуе „Југославија” или „Србија”.

Будући да је статуа постављена у време Краљевине Југославије, онда се вероватно говорило да симболизује Југославију, каже историчар Небојша Дамњановић. „То је време Краљевине Југославије и службена доктрина је била да у држави живи један, југословенски народ.“

Назив се вероватно мењао, али је извесно да статуа симболизује Србију, па је то сада њено право име. Године 1938. дозидан је спрат на Министарству финансија са куполом и на врх је постављена статуа са ликом лепе жене, која у десној руци држи бакљу.

Нема тачних података о томе ко је она, али се претпоставља да је  модел вајару Ђорђу Јовановићу била Загорка Цвјетичанин. Није то једина скулптура везана за архитектуру. У Београду их има много, често пролазимо поред њих, не знајући чија су то дела и шта представљају.

„Људи, верујем, често не обрате пажњу. Стотине и стотине скулптура постоје, не истих и тако маркантних. Ово је ипак зграда Владе Србије“, додаје историчар.

Да ова статуа симболизује Србију, потврђује и наш најважнији лични документ. Ако погледате своје личне карте, видећете жиг у позадини испод података.

„Сама скулптура оличава, персонификује Србију у пуном значењу и смислу – земљу, народ, целу историју, све што чини Србе Србима и Србију Србијом. Наравно, када се каже Србија, онда се ту подразумевају и грађани другачијег порекла, али ако нисмо сви Срби, сви смо грађани Србије“, напомиње историчар Небојша Дамњановић.

Ово уметничко дело није увек изгледало овако. Према познатој причи, комунисти су после Другог светског рата исекли скулптуру, одсекли девојци руку и уместо круне заварили другу руку која држи бакљу. Због тога ова биста подсећа на Кип слободе у Њујорку.