Кинески пробој у трци суперкомпјутера: „Лајншајн" преузео светски трон од Американаца

Машина „Лајншајн", смештена у Националном суперкомпјутерском центру у кинеском технолошком центру Шенжену, збацила је са трона досадашњег америчког шампиона „Ел Капитанa" у последњем полугодишњем ТОП500 рангирању, које прати најмоћније суперкомпјутере на свету.

Објављени резултати показују да је „Лајншајн" постигао брзину рачунања за двадесет одсто већу од „Ел Капитана", који се налази у Националној лабораторији Лоренс Ливермор у Калифорнији.

Суперкомпјутери, дизајнирани за извођење сложених прорачуна неупоредивим брзинама, кључни су алати за откривање и развој нових лекова, прогнозирање времена, обуку модела вештачке интелигенције и изводјење широког спектра научних и војних симулација.

Успех „Лајншајна" долази у тренутку када САД и Кина заоштравају своје технолошко ривалство. Политика извозних контрола и рестрикција, која је започета још током првог мандата председника Доналда Трампа, појачана је са циљем да успори напредак Кине у овим стратешким областима.

Технологија која пркоси санкцијама

Оно што „Лајншајн" чини посебним јесте његова архитектура. Уместо да се ослања на специјализоване графичке процесорске јединице (GPU), које данас покрећу већину суперкомпјутера и којима доминирају амерички добављачи попут компаније „Нвидија“, кинески систем се у потпуности базира на централним процесорским јединицама (CPU) – конвенционалним рачунарским чиповима који се често налазе и у потрошачкој електроници.

Кроз низ мера које су почеле 2022. године, Вашингтон је Кини онемогућио приступ најсавременијим GPU чиповима, значајно отежавајући напоре кинеских компанија да се такмиче са америчким технолошким гигантима у развоју напредних модела ВИ.

Кинески Национални суперкомпјутерски центар је у саопштењу навео да је „Лајншајн" „резултат пробоја кроз низ уских грла у кључним технологијама". Достигнућа овог суперкомпјутера, како се наводи, „означавају историјски скок за кинески суперкомпјутерски сектор у превазилажењу страних технолошких ограничења и изградњи независно контролисаног хардверског и софтверског екосистема".

Говорећи на церемонији доделе ТОП500 награда у Хамбургу, у Немачкој, главни дизајнер „Лајншајна", Лу Јутонг, рекао је да је машина направила искорак у односу на конвенционалну хибридну архитектуру која користи и CPU и GPU.

Према саопштењу кинеског центра, систем користи рачунарску инфраструктуру домаће производње, укључујући CPU и меморију велике пропусности (HBM), за потребе научних, инжењерских и ВИ оптерећења.

Од пуштања у рад, „Лајншајн" се користи за примене почев од климатског моделирања и инжењерских симулација до откривања лекова, неуронауке и вештачке интелигенције.

Да ли рангирање одражава стварну снагу

Упркос овом значајном достигнућу, стручњаци упозоравају да се ново рангирање не сме превише тумачити као мерило способности једне земље у домену вештачке интелигенције.

„То је импресиван технички успех", рекао је Ендру Рол, директор Националне рачунарске инфраструктуре у Аустралији. „Али није релевантно ако постављате питање 'ко има најбоље ВИ способности?' или 'ко има најбољу инфраструктуру за успешан рад са вештачком интелигенцијом?'. ТОП500 није добра мера за то", објаснио је Рол.

Истакао је да је ТОП500 рангирање засновано на деценијама старом мерилу дизајнираном за традиционална научна рачунарска оптерећења, а не за модерна ВИ оптерећења. Поред тога, додао је, многи од најмоћнијих система ВИ које су изградили амерички гиганти попут компанија xAI и Гугл, или суперкомпјутери којима управљају врхунске одбрамбене установе, не улазе на листу из осетљивих или економских разлога.

Након „Ел Капитана", који се сада налази на другом месту, следе још две америчке машине у националним лабораторијама у Тенесију и Илиноису, као и једна у Немачкој. Иако су САД изгубиле прво место, и даље поседују три од четири најмоћнија система на свету. Поред њих, у првих десет се налазе и земље попут Италије, Швајцарске и Јапана, што показује глобалну природу ове технолошке трке.

Кинески повратак на врх ове престижне листе, након паузе од неколико година, јасан је сигнал Вашингтону да извозне контроле нису зауставиле напредак Кине. Успех „Лајншајна" не само да демонстрира отпорност и иновативност кинеске технолошке индустрије, већ ће вероватно додатно стимулисати улагања у развој следеће генерације рачунарских система широм света, интензивирајући глобалну трку за технолошку превласт.