Да ли Вајбер „чита“ наше поруке: шта стоји иза реклама за кредите у приватним препискама

Поједини корисници Вајбера приметили су да им се у приватним препискама, након што укуцају речи попут „банка“, „кредит“, „рата“ или „плата“, појављују рекламе једне банке са линком и поруком „узми кредит“, што је изазвало сумњу да ли се њихова комуникација чита и анализира.

И банка чији су огласи приказани и компанија „Ракутен Вајбер“ тврде да приватност корисника није нарушена и да нико нема приступ садржају порука.

Главни координатор Службе за борбу против високотехнолошког криминала Управе за технику МУП-а Ненад Богуновић истиче да је реч о комплексном питању које се може посматрати из више углова.

„Да ли су прекршене одредбе закона о заштити потрошача, то је можда на неком другом да суди, али у овом тренутку да се кривично-правно терети неко – не постоји основа. Не постоје индиције да је неко имао приступ комуникацији наших грађана, да су банке читале те поруке. Оне јесу и даље end-to-end енкриптоване, односно шифроване на серверима, бар према сазнањима којима располажемо“, каже Богуновић.

Наглашава да би у случају сазнања да је неко имао приступ заштићеној комуникацији постојао јасан основ за поступање надлежних органа.

„Уколико добијемо информацију да је било ко имао приступ заштићеној комуникацији наших грађана, апсолутно постоји основ за поступање наше службе и тужилаштва за високотехнолошки криминал“, додаје Богуновић, подсећајући и на раније случајеве хапшења хакерских група које су злоупотребљавале комуникације ради преваре грађана.

Маркетиншки стручњак Миљан Премовић указује да коришћење апликација подразумева прихватање одређених услова, али да се поједине праксе налазе на граници прихватљивости.

„Што се тиче закона о оглашавању, можда се из угла духа закона ово може тумачити као нека врста злоупотребе, иако не верујем да је постојала намера да се то деси, знајући како генерално функционише рекламирање на Вајберу“, наводи Премовић.

Он објашњава да је у конкретном случају активиран систем брендираних кључних речи, које се аутоматски препознају током куцања поруке, али да је формулација поруке „узми кредит“ изазвала снажну реакцију корисника.

„Та порука можда није била најбоље формулисана и изазвала је пажњу. То може бити и плански урађено, али такав приступ може имати краткорочан ефекат и више штете него користи, посебно када је реч о поверењу корисника“, сматра Премовић.

У саопштењу компаније „Ракутен Вајбер“ наводи се да увођење брендираних кључних речи ни на који начин није угрозило приватност корисника. Како истичу, те речи се активирају искључиво на уређају корисника, слично анимацијама које се појављују приликом честитања рођендана.

„У случају да корисник укуца реч која је идентична изабраним брендираним кључним речима, она бива обојена на екрану корисниковог уређаја и тематско ЦТА дугме бива активирано ако корисник то изабере слањем поруке или кликом на дугме. Потпуна енкрипција за све преписке остаје примењена на свим нивоима комуникације“, наводи се у саопштењу.

Према објашњењима, ни Вајбер ни банке не читају поруке, већ је систем подешен тако да се појава одређених кључних речи аутоматски повезује са рекламним садржајем.

Ипак, Богуновић указује да проблем у овом случају није превасходно кривично-правне, већ етичке природе.

„Овде је проблем више етички, јер је постављена нетранспарентност у целом процесу. Ако се користе овако агресивне и интрузивне методе, онда би јавност бар требало да буде јасно обавештена, а не да се производи оваква реакција“, каже он.

Са правног становишта, додаје, компаније не смеју да прате садржај комуникације, јер би то било у супротности и са ГДПР-ом и са домаћим законодавством.

Премовић подсећа да корисници формално прихватају услове коришћења приликом инсталирања апликација, али да то не значи да су увек свесни на шта пристају.

„Можда формално-правно јесмо дали сагласност, али и по ГДПР-у и по нашем закону, који је строжи, уколико експлицитно не дамо одобрење, нешто не би смело да се дешава“, истиче Премовић.

Саговорници упозоравају да је кључно питање у овом случају – поверење корисника.

„Ако се овакве праксе буду експлоатисале, људи ће престати да користе Вајбер и окренуће се другим платформама. Постоји граница коју компаније не би смеле да прелазе, јер у супротном штета може бити много већа од краткотрајне пажње коју добију“, закључује Премовић.