„Отац интернета“ и стотине технолошких стручњака забринути да ћемо се превише ослањати на ВИ

Одговор долази уз не баш оптимистично упозорење: Многи стручњаци за технологију брину да ће ВИ учинити горим темељне особине људи, као што су емпатија и дубоко промишљање.

„Бојим се – за сада – да ће, иако ће све мање људи имати значајније користи од ових алата, већина људи наставити да одустаје од слободног деловања, креативности, доношења одлука и других виталних вештина у корист ових још увек примитивних вештачких интелигенција“, написао је футуриста Џон Смарт у есеју који је део универзитетског извештаја од скоро 300 страница назван Бити човек у будућности (The Future of Being Human).

Забринутост долази усред текуће трке за убрзањем развоја и усвајања вештачке интелигенције која је привукла милијарде долара инвестиција, заједно са скептицизмом и подршком влада широм света.

Технолошки гиганти улажу у своје пословање уверени да ће вештачка интелигенција променити начин на који радимо све – посао, комуникацију, тражење информација – а компаније попут „Гугла“, „Мајкрософта“ и „Мете“ се утркују да направе ВИ (агенте агенте засноване на вештачкој интелигенцији) који могу да обављају задатке у име особе. Међутим, стручњаци упозоравају у извештају да би такав напредак могао навести људе да се превише ослањају на вештачку интелигенцију у будућности.

Брзо ширење вештачке интелигенције већ је покренуло велика питања о томе како ће се људи прилагодити овом најновијем технолошком таласу, укључујући и то да ли би то могло да доведе до губљења посла или до генерисања опасних дезинформација.

У извештају Универзитета Илон, у који је Си-Ен-Ен имао увид, доводе се у питање обећања технолошких гиганата да ће вредност ВИ бити у аутоматизацији ситних задатака за које не треба много размишљања како би људи могли да посвете више времена сложеним, креативним активностима.

Извештај такође наводи резултате истраживања које су ове године објавили „Мајкрософт“ и Универзитет Карнеги Мелон, у којем се сугерише да би коришћење генеративних алата вештачке интелигенције могло негативно да утиче на вештине критичког размишљања

„Фундаментална, револуционарна промена“

Истраживачи Универзитета Илон анкетирали су 301 технолошког лидера, аналитичара и научника, укључујући Винта Серфа, једног од „очева интернета“ и сада потпредседника „Гугла“; Џонатана Грудина, професора Информационе школе Универзитета у Вашингтону и бившег дугогодишњег истраживача и менаџера пројеката у „Мајкрософту“; бившег потпредседника Института Аспен Чарлија Фајерстона; технолошку футуристкињу и извршну директорку компаније "Futuremade" Трејси Фолоуз. Скоро 200 испитаника написало је своје одговоре у форми и дужини стручног есеја.

Више од 60 одсто испитаника рекло је да очекује да ће, у наредних 10 година, ВИ променити људске способности на „дубок и смислен“ или „фундаменталан, револуционаран“ начин. Половина је изјавила да очекује да ће ВИ донети промене човечанству набоље и нагоре у једнакој мери, док је 23 одсто анкетираних рекло да ће промене бити углавном на горе. Само 16 одсто оценило је да ће промене бити углавном набоље (остатак је рекао да не зна или да очекује незнатне промене).

Испитаници су такође предвидели да ће до 2035. године ВИ изазвати „углавном негативне“ промене на 12 људских особина међу којима су социјална и емоционална интелигенција, капацитет и спремност да се дубоко промишља, емпатија и примена моралног просуђивања и ментално благостање.

Људски капацитети у тим областима могли би да се погоршају ако се људи све више обраћају вештачкој интелигенцији за помоћ при извршавању задатака као што су истраживање и изградња односа ради погодности, наводи се у извештају. Пад умешности у тим и другим кључним способностима могао би да има забрињавајуће импликације на људско друштво, као што су „ширење поларизације, неједнакости и смањење слободног деловања људи“, наводе истраживачи.

Стручњаци који су допринели изради извештаја очекују да ће само три области доживети углавном позитивне промене: радозналост и капацитет за учење, доношење одлука и решавање проблема и иновативно размишљање и креативност. Чак и међу алатима који су данас доступни, програми који могу да генеришу уметничка дела и решавају проблеме кодирања су међу најпопуларнијим. И многи стручњаци верују да, иако би ВИ могла заменити неке људске послове, такође би могла да створи нове категорије послова које још не постоје.

Еволуција вештачке интелигенције

Многи проблеми наведени у извештају односе се на то како технолошки лидери предвиђају да ће људи уградити ВИ у свој свакодневни живот до 2035. године.

Серф је рекао да очекује да ће се људи ускоро ослањати на ВИ агенте, који су дигитални помагачи који могу независно да ураде све, од хватања белешки током састанка до прављења резервација за вечеру, преговарања о сложеним пословним уговорима или писања кода.

Технолошке компаније већ уводе почетне верзије ВИ агената – у „Амазону“ кажу да њихов унапређени гласовни асистент Алекса може наручити ваше намирнице, а „Мета“ дозвољава предузећима да обликују агенте засноване на ВИ за корисничку подршку, како би одговарали на питања на друштвеним медијима.

Такви алати могу људима да уштеде време и енергију у свакодневним задацима, као и да помажу у областима попут медицинског истраживања. Али Серф такође брине да људи постају „све више технолошки зависни“ од система који могу да дају погрешне одговоре или покваре ствари.

„Можете да предвидите и неку крхкост у свему овоме. На пример, ништа од ових ствари не ради без струје, зар не? Ове ствари, на које се ослањате толико да изазову тешку зависност, дивне су када раде, а када не раде, могу бити потенцијално прилично опасне“, истакао је Серф у интервјуу за Си-Ен-Ен.

Серф је нагласио важност алата који помажу да се људи разликују од онлајн ботова заснованих на ВИ, као и транспарентност око ефикасности високо аутономних алата ВИ. Позвао је компаније које праве моделе ВИ да воде „ревизијске дневнике“ који би им омогућили да испитају када и зашто су њихови алати направили грешке.

Извршна директорка компаније "Futuremade" Трејси Фолоуз рекла је за Си-Ен-Ен да очекује да ће интеракција људи са вештачком интелигенцијом превазићи оквире екрана на којима људи данас генерално комуницирају са ВИ четботовима. Уместо тога, ВИ технологија ће бити интегрисана у различите уређаје, попут паметних сатова, као и у грађевине и домове где људи једноставно могу да постављају питања наглас. Али са том лакоћом приступа, људи могу почети да пребацују и емпатију на ВИ агенте.

 „Вештачка интелигенција можда ће преузети љубазност, емоционалну подршку, бригу и прикупљања средстава у добротворне сврхе и радити то све уместо људи“, написала је Фолоузова у свом есеју.

Према њеним речима, људи могу да формирају емоционалне везе са ВИ персонама и инфлуенсерима, што доводи до недоумица и „забринутости због тога да ли ће аутентични, реципрочни односи бити гурнути у страну у корист предвидљивије дигиталне везе која се може контролисати“.

Људи су већ почели да успостављају односе са четботовома, што је имало различите ефекте. Неки су, на пример, уз помоћ ВИ направили реплике преминулих вољених особа. Родитељи неколицине младих људи су такође предузели правне мере након што су, како кажу, њихова деца повређена због везе са четботовима.

Ипак, стручњаци кажу да људи имају времена да спрече неке од најгорих потенцијалних исхода са ВИ кроз регулацију, обуку у дигиталној писмености и једноставно давање приоритета међуљудским односима.

Ричард Рајсман, виши сарадник у Фондацији за америчке иновације, нагласио је у извештају да следећа деценија означава прекретницу у томе да ли вештачка интелигенција проширује потенцијале човечанства или их смањује.

„Сада нас у погрешном правцу води доминантна моћ ’технолошко-индустријског система', али још увек имамо шансу да то исправимо“, поручио је Рајсман.