Чиме плаћамо „Вотсап“ и друге бесплатне апликације

Корисници апликације за четовање „Вотсап“ дневно размене на десетине, па чак и на стотине порука. Без обзира на то колико су разговори које водимо са члановима породице, пријатељима и колегама на тој платформи узбудљиви или досадни, комуникација је (подразумевано) шифрована.

Наше безбрижно ћаскање користи моћне рачунарске сервере компаније „Вотсап“ смештене у различитим центрима података широм света.

То није уопште јефтино, па ипак, ниједан од скоро три милијарде корисника у свету, није платио услугу коришћења или преузимања апликације. Како онда „Вотсап“ зарађује?

Без сумње, помаже то што „Вотсап“ иза себе има огромну матичну компанију – „Мету“, којој припадају и „Фејсбук“ и „Инстаграм“.

Појединачни, лични налози на овој платформи су бесплатни јер „Вотсап“ зарађује од корпорација које желе да комуницирају са таквим „малим“ корисницима.

Од прошле године компаније могу бесплатно да отварају канале на Вотсапу тако да могу да шаљу поруке које ће прочитати сви који одлуче да се претплате. Међутим, оно за шта плаћају је могућност интеракције са појединачним клијентима путем апликације. То може бити конверзација или трансакција.

Плаћање „из чета“

Велика Британија је на овом пољу почетник, али у индијском граду Бангалору, на пример, можете купити карту за аутобус и изабрати своје седиште преко апликације Вотсап.

„Наша визија, ако све ово схватимо како треба, је посао и клијент би требало да буде у могућности да уради ствари како треба у оквиру чета“, објашњава Никила Сринивасан, потпредседница сектора за размену пословних порука у компанији „Мета“.

„То значи да ако желите да резервишете карту, ако желите да вратите нешто што сте купили, ако желите да извршите уплату, требало би да будете у могућности да то урадите без напуштања чета. А онда само наставите друге разговоре.“

Предузећа сада такође могу да одлуче да плате линк којим се покреће нови чет директно из онлајн огласа на Фејсбуку или Инстаграму до личног налога.

Никила Сринивасан каже да само ова опција технолошком гиганту вреди „неколико милијарди долара“.

Каква је ситуација код конкуренције

Друге апликације за размену порука кренуле су различитим путевима. „Сигнал“, платформа позната по својим протоколима за безбедност порука који су постали индустријски стандард, је непрофитна организација.

Тврде да никада нису узимали новац од инвеститора (за разлику од апликације Телеграм). Послују, како наводе, захваљујући донацијама, које укључују 50 милиона долара у готовини од Брајана Актона, једног од оснивача „Вотсапа“.

„Наш циљ је да се приближимо што је могуће више томе да нас у потпуности издржавају мали донатори, то јест велики број мањих донација од људи којима је стало до Сигнала“, написала је председница компаније Мередит Витакер у блогу прошле године.

„Дискорд“, апликација за размену порука коју углавном користе млади љубитељи видео-игара, има бесплатну опцију (freemium) – регистрација је бесплатна, али додатне функционалности, укључујући приступ играма, морају да се плате.

Такође, ова платформа нуди плаћено чланство под називом Нитро, са погодностима које подразумевају висококвалитетан стриминг и прилагођене емоџије, за месечну претплату од 9,99 долара.

„Снеп“, фирма која стоји иза Снепчета, комбинује неколико модела финансирања. У оквиру апликације се појављују рекламе, затим 11 милиона корисника од августа 2024. године плаћа претплату, а копанија продаје и наочаре за проширену стварност под називом снепчет спектаклс (Snapchat Spectacles).

Компанија има и још један трик у рукаву – према наводима сајта Форбс, између 2016. и 2023. године, фирма је зарадила скоро 300 милиона долара само од камата. Ипак, главни извор прихода „Снепа“ је оглашавање, које доноси више од четири милијарде долара годишње.

Компанија „Елемент“ са седиштем у Великој Британији наплаћује владама и великим организацијама да користе њен безбедни систем за размену порука. Купци користе технологију компаније, али је сами покрећу, на својим приватним серверима.

Фирма која послује 10 година има „двоцифрени милионски приход“, каже њен суоснивач Метју Хоџсон. Он верује да најпопуларнији пословни модел за апликације за размену порука остаје вишегодишњи дигитални фаворит – оглашавање.

„Многе платформе за размену порука продају рекламе тако што прате шта људи раде, са ким разговарају, а затим их циљају најбољим огласима“, објашњава Хоџсон.

Идеја је да чак и ако постоји енкрипција и анонимност, апликације не морају да виде стварни садржај порука које се деле да би сазнале много о својим корисницима, а затим могу да користе те податке за продају огласа.

„То је стара прича – ако сте ви корисник нечега и не плаћате ништа, онда је велика вероватноћа да сте ви производ“, додаје Хоџсон.