Телефони нас не прислушкују, али нас активно слушају

Када са пријатељима разговарамо о нечему, често откријемо да нам се на друштвеним мрежама појављују огласи у вези са темом разговора. Зато многи спекулишу да мобилни телефони прислушкују разговоре како би персонализовали оглашавање. Гост Јутарњег програма, ИТ консултант Војислав Родић, истиче да телефони могу да нас прислушкују, али да у маркетиншке сврхе то највероватније не чине.

Сви власници интернет платформи и друштвених мрежа које највише користимо, категорички тврде да не користе могућност прислушкивања, јер је то незаконито.

„Ја сам склон да им верујем, не због тога што верујем у њихову етичност, него у њихову жељу за максимизирање профита. Било би јако скупо на тај начин долазити до података о томе шта се коме свиђа“, напомиње Војислав Родић.

То што нам се у објавама на некој од интернет платформи појави оглас не само када разговарамо са неким, већ и када погледамо рекламу на телевизији, или просто размишљамо о нечему – последица је тога што се прикупљају подаци свих аспеката нашег дигиталног понашања и коришћења платформи.

„Шта сте гледали, колико дуго сте гледали. Да ли сте лајковали, да ли сте поделили са неким, да ли сте коментарисали, да ли сте поделили са коментаром. Све се то градира по томе где се налазите, што је такође битно. Телефони морају да бележе локацију како би наш мобилини оператер уопште могао да нам пружи услугу“, додаје гост Јутарњег програма.

Треба имати у виду и то да пре него што са неким почнемо да разговарамо о нечему, ми смо о томе размишљали. Могуће је да смо пре тога већ нешто гледали на мрежи или је пријатељ са којим разговарамо то радио.

„Пошто се налазимо на истој локацији, алгоритам властника интернет платформе каже, чекај, ови су заједно, ови су пријатељи, врло је вероватно да ће и овом другом бити занимљиво оно што је овом првом што је он већ тражио“, објашњава Родић.

Прислушкивање или активно слушање

На нашем тржишту се нуди неколико апликација које се управо користе за прислушкивање и највише их користе детективске агенције које раде по Закону о детективским агенцијама.

„То вам у ствари показује какве су техничке могућности вашег телефона. Да би неко активирао ово на вашем телефону, то мора да буде неко ко је бар неколико минута имао невлашћени приступ вашем телефону. Они који продају такве производе, кажу да је то намењено родитељима да контролишу децу“, наводи ИТ консултант.

Агенције које пружају овакве услуге у суштини раде са државним агенцијама и ту цене услуга почињу од 500.000 долара па навише, напомиње Родић.

„Живимо у доба када се сви аспекти наше дигиталне активности чувају. И што би рекао један високи функционер једне агенције, која се бави тим пословима: 'Collect everything, forget nothing' – Сакупљамо све, не заборављамо ништа. И то је масовни надзор“, истиче гост Јутарњег програма.

Зато морамо да правимо разлику између шпијунирања као активности која је прецизно усмерена ка појединцу или организацији, од масовног надзора коме смо сви изложени једноставним коришћењем дигиталних асистената – рачунара, лаптопа, телефона, таблета...

Када се ради о дигиталним агенцијама, оне прате наше свеукупно понашање преко кукија (колачића) – малих дигиталних записа који нас прате не само када смо на некој друштвеној мрежи, већ и када било шта друго радимо или не радимо, али је телефон уз нас и крећемо се.

„И то је већ довољно. Њихово активно слушање је у ствари квалитативна анализа свега онога што радите. Значи, ангажовала вас је нека агенција која рекламира неки производ, промовише га, има пуно коментара, али какви су? Да ли су позитивни или негативни? Или су нешто између? Значи, активно слушање је у ствари анализа квалитета ваше појаве на тржишту“, објашњава Родић.

Можемо ли потпуно да се заштитимо

Војислав Родић наводи да ако желимо у потпуности да се заштитимо од могућности „активног слушања“ телефона, јер можда водимо неки поверљив разговор, треба да набавимо врећицу израђену од тканине са бакарним нитима и у њу ставимо телефон.

„То је једини начин потпуне заштите. Желите да будете мирни, обоје то урадите, али цена је то што ћете онда бити недоступни“, наглашава ИТ консултант.

Такође, свако од нас би требало да одвоји мало времена и да прође кроз опције у свом оперативном систему за сваку апликацију.

„Епл“ је 2021. године у верзији оперативног система 14 увео да је за све апликације подразумевано подешавање да им је све забрањено. Тако да када апликација коју користимо тражи приступ камери и микрофону, ми одлучујемо да ли ћемо да дозволимо или не, да ли само једном или стално док се користи апликација, наводи Војислав Радић на крају гостовања у Јутарњем програму.

уторак, 15. октобар 2024.
20° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи