Добио награду за ВИ генерисану фотографију, али је дисквалификован јер је била права

Фотографија фламинга без главе деловала је као нешто што само вештачка интелигенција може да замисли. На крају крајева, скоро савршено округла, ружичаста грудва прерја постављена на две ноге налик чачкалицама имала је сва обележја слике генерисане вештачком интелигенцијом: необичне вибрације, чудне пропорције и делови тела који недостају.

У ствари, слика – у једнакој мери апсурдна и реалистична – била је толико запањујућа да је награђена на конкурсу у категорији вештачке интелигенције за фотографије у боји. Али „Ф Л А М И Н Г О Н Е“, како је насловљена, није настала на основу текстуалних промптова унетих у алатку за генерисање фотографија. Уместо тога, на фотографији се налази сасвим прави – и то не без главе – фламинго кога је фотограф Мајлс Естреј снимио на плажама Арубе пре две године.

Естрејвева фотографија – која је освојила треће место у категорији генерисаних фотографија и награду за највише гласова публике – била је дисквалификована пошто је открио истину. Међутим, како је Естреј рекао за Вашингтон пост, „Ф Л А М И Н Г О Н Е“ је ипак испунио своју мисију: послао је дирљиву поруку свету који се бори са све напреднијом, моћном технологијом и обиљем лажних слика које она доноси.

„Мој циљ је био да покажем да је природа тако фантастична и креативна, и мислим да ниједна машина то не може да победи“, рекао је Естреј за Пост. „Али, с друге стране, ВИ слике су напредовале до тачке у којима се не разликују од праве фотографије. Па куда нас то води? Које су импликације и замке тога? Мислим да је то веома важан разговор који би под хитно требало да покренемо.”

Када је реч о фотографијама које је генерисала вештачка интелигенција, велика пажња је углавном усмерена на њихове бизарне резултате: Папа обучен у перјану јакну у стилу Баленсијаге, Илон Маск који се сунча на Марсу, поплава фотографија људи са превише зуба или превише прстију. Ипак, технологија је такође омогућила умножавање дипфејка – слика које би се могле користити за подле циљеве, као што су намештање избора или ширење дезинформација. У креативним круговима, то је довело до дебата о сигурности посла и правичној накнади. Све је резултирало апелима да се што пре регулише употреба технологија.

„Технологија сама по себи није ни добра ни лоша. Већ како је примењујемо, зар не? Тако да мислим да сада стварно морамо нешто да предузмемо, јер у супротном, биће веома тешко ухватити корак са тим", упозорава Естреј.

То је делимично био један од разлога који су подстакли Естреја да се упусти у неку ову врсту преваре, која је инспирисана сличним вратоломијама последњих година. Али у тим другим случајевима су слике генерисане вештачком интелигенцијом освојиле награде за фотографију – „зато сам овоме приступио са друге стране“.

Отприлике две године, 38-годишњи фотограф који путује по свету размишљао је о „надреалној фотографији птице која већ изгледа надреално“ коју је снимио на нетакнутој плажи на обали Арубе. Тог сунчаног дана, Естреј је кренуо око пет сати ујутру првим бродом који је ишао на мало острво познато по јату фламинга, надајући се да ће имати среће. Када је стигао тамо, приметио је јарко ружичасту птицу која „обавља своју уобичајену јутарњу рутину“ и чисти своје перје, „Имао сам много среће да ухватим овај кадар“, каже фотограф.

Током последњих неколико година, мислио је да би птица смешног изгледа могла да буде савршен медиј за његов протест против вештачке интелигенције, „али није било много такмичења у овој категорији“. Прилика се указала крајем прошле године када га је Криејтив рисорс колектив (Creative Resource Collective) позвао да учествује на Конкурсу 1839. фотографија у боји, на коме жири чине угледни стручњаци из ове области из Центра Помпиду, Њујорк тајмса и Гети имиџиса, између осталих.

„Осећао сам се лоше што сам их обмануо“, наводи Естреј, и додаје да је отрио Криејтив рисорс колективу да слика није генерисана вештачком интелигенцијом када му је организација послала имејл да га обавести да је победио. „И подразумева се да су донели исправну одлуку када су ме дисквалификовали како би били фер према осталим учесницима у тој категорији који су доставили праве слике вештачке интелигенције.“

У изјави за Вашингтон пост, Лили Фиерман, директорка Криејтив рисорс колектива, рекла је да, иако организација у потпуности цени „снажну поруку коју је Мајлс пренео својим поднеском“, дисквалификован је јер његова фотографија није испуњавала захтеве категорије.

Самостална ВИ категорија, прва у историји овог такмичења, истиче Фиерманова, „била је намењена да буде простор за уметнике који раде у овом новом медију. На пример, нисмо желели да људи који путују диљем земаљске кугле и снимају невероватне животиње или пејзаже да се такмиче са вештачком интелигенцијом."

Ипак, додала је, „надамо се да ће ово подићи свест (и послати поруку наде) другим фотографима који су забринути због ВИ.“

Естреј, чији се рад фокусира на „хватање света онаквог какав јесте“, рекао је да није очекивао такву позитивну реакцију – нити стотине „смешних, промишљених и искрених коментара“ које је добио на друштвеним медијима.

„Све су то људски квалитети које вештачка интелигенција никада не може да понови или да се повеже са њима“, наглашава фотограф. „Мислим да је то прелепо и то је део те поруке коју сам у почетку желео да пошаљем. Заправо, све то заједно је порука.”