Читај ми!

Вештачка интелигенција не може да нам помогне у проналажењу иновативних решења

Напредак у развоју вештачке интелигенције је огроман. Велике технолошке компаније стално представљају нове језичке моделе вештачке интелигенције. Међутим, за праву иновацију моделима недостаје кључни фактор.

Вештачка интелигенција не може да нам помогне у проналажењу иновативних решења Вештачка интелигенција не може да нам помогне у проналажењу иновативних решења

Иновације кроз маштање и сањарење. То би било лепо, зар не? Али управо је сањарење од великог значаја како би људи уопште могли да буду иновативни, каже стручњак за информационе системе Виктор Мајер-Шенбергер. И управо је то разлог, каже он, због којег вештачка интелигенција не може да парира човеку.

„Ми људи можемо да замислимо ствари које још не постоје", каже Мајер-Шенбергер, истраживач са Универзитета Оксфорд. Вештачка интелигенција додуше вежба уз помоћ огромне количине података, али то су подаци из прошлости. Они само одражавају оно што из прошлости можемо да научимо за садашњост:

„Вештачка интелигенција може да нам олакша приступ спознајама које проистичу из прикупљених података, али не измишља ништа ново", напомиње стручњак у разговору за Дојче веле.

Ако су дакле садашњост или будућност сасвим другачији од прошлости, онда нам вештачка интелигенција не помаже у проналажењу правих решења. Да су људи у време Хенрија Форда били питани шта би желели, већина би вероватно одговорила: „бржег коња“, дакле решење које се темељи на искуствима из прошлости. Развој аутомобила са мотором са унутрашњим сагоревањем, међутим, био је иновација која се није логично изродила из прошлости.

Живимо у не баш иновативним временима…

Вештачка интелигенција је алат за анализу великих количина података, алат који помаже у побољшању ефикасности, посебно у временима економске стабилности.

Али ми данас не живимо у стабилним временима. Изазови које доносе климатске промене захтевају нешто више – а то су иновације. Управо у овом периоду, међутим, дошло је до успоравања иновационе снаге и брзине, жали се Мајер-Шенбергер. То се дешава упркос брзом напретку у области вештачке интелигенције.

Да се раст продуктивности у САД успорио, приметили су и Уфук Акцигит са Универзитета у Чикагу и Сина Т. Атес из Федералних резерви. Према речима ова два научника, иновациона динамика у америчким компанијама смањила се од осамдесетих, а још приметније од двехиљадитих година.

Они то приписују недовољној конкуренцији између водећих компанија и њихових конкурената. Такође, истичу да се знање не дели довољно.

Подаци као сировина за иновације

Када је реч о дељењу знања, првенствено се ради о подацима. Велике количине података све се боље анализирају уз помоћ вештачке интелигенције.

Према подацима Савезног удружења немачке индустрије (БДИ), све се више података прикупља. Од 2012. до 2022. према наводима БДИ, волумен генерисаних података се повећао десет пута. До 2025. он би требало да се утростручи.

И ту на сцену ступају велики дигитални концерни као што су „Гугл“, „Амазон“ или „Мета“. Као пионири у свом сектору, они прикупљају огромне количине података, уз помоћ тих података постају ефикаснији, али истовремено те податке држе „под кључем”.

„Велике дигиталне концерне бије глас да су дигитални пионири, али они заправо успоравају процесе иновација и напретка, зато што податке чувају за себе", наглашава Мајер-Шенбергер. Друге компаније, али и институције, научне установе или цивилно друштво имају ограничен или готово никакав приступ тим подацима.

Структуре олигопола

А када се догоди да неке друге компаније изнедре иновације, онда их често велики играчи једноставно „прогутају", како би конкуренцију и даље држали на дистанци. То су у својим анализама показали Марк А. Лемли и Ендру Мекрири са Универзитета Станфорд.

Према речима Мајер-Шенбергера, пре 20 година, више од три четвртине успешних стартапова у Силицијумској долини је било на берзи. Данас, како додаје, три четвртине стартапова купују велике платформе попут „Гугла“, „Мете“ итд.

Та концентрација не само да угрожава темпо иновација, већ представља и системски ризик, упозорава Мајер-Шенбергер. Он то упоређује са вожњом на ауто-путу. Ако кочнице једног аутомобила на ауто-путу не функционишу, то је лоше. Али ако кочнице свих осталих аутомобила истовремено не функционишу, јер постоји само једна врста аутомобила, то доводи до кризе.

Политика мора да понуди решење

Та дилема може да се разреши ако се политика побрине за слободан приступ подацима.

„Не постоји право власништва над подацима", каже Мајер-Шенбергер. Право везано уз интелектуално власништво, ауторска права или патентно право су расположива права, права која су везана уз нека одређена дела, дела која су произведена као резултат људског размишљања, додаје стручњак. Међутим, према речима Мајер-Шенбергера, не може се утемељити право својине над подацима.

Мајер-Шенбергер тврди да је ЕУ направила корак у правом смеру са Законом о дигиталним услугама и Законом о дигиталним тржиштима. Међутим, истиче да се на националном нивоу може учинити још више.

Да би се подстакле иновације, потребно је и променити структуру образовног система, каже за Дојче веле Мајер-Шенбергер.

Потребно је да следеће генерације имају мотивацију да сањаре, да сањају, али са одређеним циљем:

„Не ради се о томе да се напамет научи нека песма из 19. века, већ о томе да се свет посматра другачијим очима", каже Мајер-Шенбергер. „Не требају нам марљиви мрави, већ су нам потребни неугодни мислиоци који размишљају изван оквира."

Дакле људи који на проблеме не гледају само на конвенционалан начин, већ из необичних углова и перспектива, спремни на експериментисање и са необичним решењима .

субота, 13. јул 2024.
38° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару