Вештачка интелигенција ће нам најпре узети радно место, а онда нас натерати да радимо више и јефтиније

Од надзорa, утицаја у напредовању каријере до отказа, вештачка интелигенција (даље ВИ) ће имати све чвршћу фотељу у фирмама. Послодавци ће, с друге стране, морати да нађу начин да је укроте да би наша основна људска права, али и лични подаци, имали заштиту. Етичке дилеме су бројне, а могућности злоупотребе велике. Србија, као и остатак света, чека на Брисел.

Европска унија је, наиме, близу зауздавања високе технологије првим свеобухватним законом о ВИ (AI Act), који би требало да постане светски пропис који регулише ту област по принципу потенцијалних ризика – од неприхватљивог до минималног.

Оставимо засад по страни правне комбинаторике које се тичу ВИ. Питање свих питања „обичног“ човека је – да ли ће ВИ угрозити мој посао, као што је у случају Јоване са почетка текста, чија каријера је почела ненадано да се урушава.

Стручњаци у области технологије сигурно су да ће ВИ присвојити монотоне послове. Бурне расправе се, ипак, воде да ли ће потпуно угасити наша радна места или их можда трансформисати.

А како систем ВИ заправо утичу на радне односе, објаснили су предавачи панела на трећем догађају мастеркласа „Регулисање вештачке интелигенције: правни и етички изазови“ који је одржан у Београду.

Стрепње све ближе реалности

Најновији подаци су да до 2030. године на светском нивоу можемо да очекујемо укидање око 15 одсто послова са пуним радним временом. Многи „опасни“, рутински, али и когнитивни послови биће пренети на машине, указује професорка др Љубинка Ковачевић са београдског Правног факултета.

Адвокатица Марија Влајковић на панелу је пак подсетила да је компанија „Амазон“ на саслушању пред америчким Конгресом указала на једну од највећих страхова услед примене ВИ – смањење броја запослених.

Ковачевићева је, међутим, оптимистична да ће се под утицајем ВИ отворити нова радна места, али и да ће се постојећа трансформисати.

„Није први пут да се сусрећемо са последицама технолошких револуција. Питање је да ли ће особе које су остале без посла моћи да пронађу нови или очувају запослење због великог дигиталног јаза у вештинама“, упозорава професорка.

Непредвидивост и дискриминација

Влајковићева указује да су високоризични системи ВИ у радним односима, они који се користе – за селекцију и регрутацију кандидата, оглашавање слободних радних места, као и системи који евалуирају кандидате током интервјуа и тестова за посао.

„Системи који самостално доносе одлуке о унапређењу кадрова или раскиду радних односа, распоређивања задатака и надзор над учинком или њиховим понашањем су, такође, високоризични системи“, упозорава Влајковићева.

Ковачевићева, такође, објашњава да се на први поглед може учинити да ВИ олакшава процес запошљавања и чини га објективнијим, али парадоксално може да дође и до дискриминације у избору кандидата на основу личних својстава.

„Системи се хране подацима који рефлектују социјалне разлике у друштву. Није искључено да ће неко дати налог алгоритму да негативне поене додељује на пример особама са инвалидитетом или женама. Сложеност и непредвидивост система може да има за последицу алгоритамску дискриминацију“, напомиње професорка.

Према њеним речима, прави пут је колективно преговарање, али и информисање и консултовање запослених о увођењу система ВИ у компанијама, да би се стекло поверења за дигиталну транзицију.

Професије на удару, па и новинарска

Коришћење ВИ у новинарству је такође узело маха, али су колеге уверене да машине неће моћи лако да саставе критичке и аналитичке текстове. То потврђује и сам Chat GPT, који на исто питање одговара да нема морални компас и да ће његова процена зависити од алгоритма и правила која су уграђена у систем. 

Лично, све ми је кориснији четбот за транскрипте снимљених интервјуа. Писање такозваних бекграунда за које су новинари раније морали да „копају“ по библиотекама и архивама, никада није било лакше, а све је боље и превођење текстова са страних језика.

Актуелне верзије четботова засад праве правописне и друге грешке, као и многи почетници, али ускоро ће и по тим питањима бити савршене, боље од човека јер се не умарају, раде даноноћно и немају синдикалне захвате. Човек им је неопходан да их „нахрани“ информацијама и да их провери на крају поступка.

Чињеница је да ће новинари са ВИ водити битке на више фронтова.

На пример, талас лажних фотографија на друштвеним мрежама хапшења бившег америчког председника Доналда Трампа, као и руског председника Владимира Путина у затворској ћелији, која је произвела ВИ, доказ су нове ере дезинформација.

Светски медији, истовремено, покушавају да заштите своје ауторске текстове. Британски Гардијан је тако блокирао Chat GPT, који је прошле године покренула компанија Open AI, од коришћења његовог садржаја за генерисање текстова и других производа.

Пет забрињавајућих парадокса

Бранка Анђелковић, програмска директорка Центра за истраживање јавних политика, на панелу мастеркласа о утицају ВИ на радне односе, истакла је да је дошло до пада броја платформских радника у Србији, позвавши се на најновије мерење те организације.

„Дошло је до повлачења великог броја онлајн радника са водеће дигиталне платформе у Србији (Upwork) Пад 'гиг' популације је био 17,8 одсто. Најмања контракција радника била је у области развоја софтвера (2,4 одсто), значајно већа у области професионалних услуга (13 одсто). Све остале професије бележе пад броја радника од 20 одсто и више“, рекла је Анђелковићева.

Према њеним речима, пет је парадокса рада у време ВИ – у вези са образовањем, ефикасности, неусклађености вештина, преквалификацијом исмањењем радног времена.

„Послови високообразованих професионалаца у највећој мери су угрожени у економији знања, у односу на претходне индустријске револуције које су брисале послове са нижим образовањем. Парадокс ефикасности у производњи доводи до смањења потребе за радном снагом, стварајући истовремену високу стопу незапослености“, истиче Анђелковићева.

Напомиње да може доћи до парадокса неусклађености вештина између оних које траже послодавци и оних које поседују радници, што доводи до незапослености или подзапослености.

„Инвестирање у додатно образовање не гарантује аутоматски побољшања запошљивости или повећања плата, док смањење радног времена може побољшати равнотежу између посла и приватног живота, али ће смањити приходе и професионални напредак“, сматра Анђелковићева.

Контрола, откази и неплаћени рад

Говорећи алгоритамском менаџменту (АМ) и колико је ушао у наше животе Тања Јакоби, извршна директорка Центра, објашњава да АМ обухвата коришћење алгоритама за скенирање обимних база података с циљем идентификације потенцијалних кандидата за посао, али и праћења перформанси запослених.

„Користи се и у спајању клијената и радника, надзору над радом путем џи-пи-ес камера, апликација, успостављању динамике цене рада и оцењивању квалитета рада од стране корисника“, прича Јакоби, додајући да ниже оцене могу да буду разлог за отказ.

Јакоби указује и на феномен неплаћеног рада под утицајем ВИ, а кога нисмо свесни, износећи практичан пример. „Када размишљамо о томе како је дивно што имамо машину с које ћемо подићи новац, заправо радимо. Ако сами скенирамо робу у супермаркету, такође радимо, али то није плаћено“, наводи Јакоби.

На питање да ли ће ВИ имати већи утицај на трансформацију или стварање нових радних места, учесници панела на мастеркласу закључили су да је тренутно готово немогуће дати одговор на то вруће питање.

На примеру новинарства пак можда и није тешко дати одговор. Треба се само сетити да је писаћа машина почетком прошлог века била икона новинарства...