Велике наде полажемо у вештачку интелигенцију, али и страхујемо од ње

Без вештачке интелигенције се више неће моћи, али је неопходно регулисати њено коришћење како би се спречиле злоупотребе. То је порука са светске конференције научника из 17 земаља одржане у Монтреалу.

Сви од пољопривредника до доктора пут до бољих резултата виде кроз вештачку интелигенцију. Није да због таквог пута неки и не стрепе. Одговоре и искуства понудили су водећи стручњаци у Монтреалу.

Конференцију о вештачкој интелигенцији је пратило око 1.400 учесника, неколико хиљада онлајн. Овде су били истраживачи, инвеститори, компаније, владе, 150 предавача.

„Свет нас данас гледа, гледа вас, гледа шта ћете урадити наредних дана. Желе да виде еволуцију вештачке интелигенције и где желимо да она буде.То је жеља свих нас. Наставићемо да радимо са другим земљама. Желим да све заинтересоване земље обавестим да сада постоји Канадски добровољни кодекс понашања о одговорном развоју и управљању напредним генеративним системима вештачке интелигенције, у који сви заинтересовани могу да се укључе“, наводи Франсоа Филип Шампањ, министар иновација, науке и индустрије Канаде.

„Потребно нам је више оваквих сусрета – мултидисциплинарне и међународне дебате и дискусије“, сматра Валери Писано.

Много разговора на конференцији и пре ње, имали су стручњаци из Србије.

„Разговарали смо о могућностима и финасирањима од стране канадске владе. Такође само причали са организацијама које раде на развоју вештачке интелигенције у Канади, које су спремне да помогну да се ми брже развијемо у тој области. Разговарали смо о томе да њихови стручњаци дођу у Србију да нам помогну. Мислим да ћемо са овим успети да подигнемо ниво сарадње са Канадом. У претходној години је био 200 милиона евра, верујемо да ће то моћи да се дуплира у наредне две године“, истиче Стефан Баџа, саветник у Кабинету председнице Владе.

Вештачка интелигенција може да помогне пацијентима, лекарима, али и државама, тврде стручњаци.

„Наши софтвери се користе да би побољшали лечење у онолошким центрима, да предвиде колико ће преглед трајати. За пацијнете то значи приступ нези и мање одлагања да добију свој третман што је пре могуће“, каже Андре Дијамант, из компаније „Греј солушн“.

„Једна од наших највећих биобанака има више од 43 хиљаде волонтера. На основу генетских анализа дошли смо до занимљивих података о ковиду. Можемо да откријемо узроке и можда објаснимо продужени ковид. Почели смо и другачије да тумачимо на пример крвни притисак“, напомиње Патрик Блондин из компаније „Геном“ из Квебека.

Србија има Стратегију развоја вештачке интелигенције. Основала је Институт и пустила у рад „супер компјутер”. Чланица је и Глобалног партнерства за вештачку интелигенцију.