Како вештачка интелигенција и неуронаука помажу у стварању савршеног парфема

Прављење парфема је уметност која се може пратити чак до античке Грчке. Сада савремена индустрија почиње да гледа даље од свог носа како би развила мирисе који ће нам се скоро сигурно свидети. И у овој области, наравно, окрећу се вештачкој интелигенцији.

Парфеми могу да буду направљени тако да изазову емоционалне реакције захваљујући састојцима познатим као неуромириси (neuroscents). Реч је о мирисима за које је биометријским мерењима показано да могу да изазову различита позитивна осећања, као што су смиреност, еуфорију или поспаност.

Уго Фереира, истраживач на Институту за биофизику и биомедицинско инжењерство у Лисабону, мапира активност мозга и одговор на парфеме како би направио базу неуромириса.

Каже да је чуло мириса фасцинантно: „Уз вид и слух можете замислити лице вољене особе или омиљену мелодију. Тешко је замислити мирис иако (он) може да изазове бујицу емоција и успомена“.

Фереира истиче да је то због структуре олфакторног система. Поруке из рецептора мириса шаљу се преко олфакторне „сијалице“ у различите области мозга које контролишу све, од памћења или жеђи до реакција на стрес.

„Мирис је најразноврсније чуло са много различитих рецептора. Процењује се да постоји око 400 различитих породица гена за мирисне рецепторе. Између осталог, ове различите везе могу објаснити како можемо осетити мирис страха или победе“, објашњава Фереира.

Многи козметички брендови инвестирају у истраживања неуромириса и технологију која се користи у неуронауци, јер су могућности стварања мириса за које је доказано да се потрошачи осећају добро очигледно велике.

„Лореал“ се удружио са неуротехнолошком компанијом „Емотив“ како би креирао „искуство“ за избор мириса. Током 2023. године, купци у одређеним продавницама куће „Ив Сен Лоран“ широм света користили су специјалне слушалице повезане са електроенцефалограмом (ЕЕГ) да би открили који мириси им се допадају.

Досадашњи резултати показују да је 95 одсто купаца на овај начин пронашло прави парфем.

Из шпанске компаније "Puig“ која производи парфеме наводе да је било потребно очитати 45 милиона снимака активности мозга мушкараца старости од 18 до 35 година како би дотерали колоњску воду Phantom од „Пако Рабана“, додајући лаванду и лимун у изворну формулу као резултат свог истраживања.

У парфемску воду Givenchy Irresistible – најновију верзију парфема Very Irresistible који је био бестселер последњих 20 година – додат је екстракт руже назван „anti-morose”, изабран након биометријског истраживања.

Док мириси који се налазе у широкој продаји могу једино тако да искористе ову технологију – да се сваки мирис који се продаје на пет континената допадне широкој публици – произвођачи такозваних „ниша“ парфема справљају ултраличне формуле.

Персонализована шумећа кугла за купање (Bath Bomb) јужнокорејске компаније „Аморепацифик“, креирана на основу биоподатака добијених у реалном времену од „бота за купање“ (bathbot), нажалост није доступна на међународном тржишту, али „Еври хјуман“ (EveriHuman) – алгоритамска парфимерија са седиштем у Холандији – прави јединствене мирисе за неколико минута користећи упитник и алгоритам. Овог месеца, компанија је у своју понуду уврстила и мирисе за просторије и сада посетиоци продавнице намештаја Moooi у Лондону могу да гледају њихову машину у стилу Вилија Вонке у акцији.

Анахита Меканик је суоснивач компаније „Еври хјуман“ и претходно је 20 година радила у великим модним кућама које се баве производњом парфема на пословима развоја и маркетинга.

„Заинтересовала сам се за алгоритамску парфимерију због приступа који људима пружа могућност да се директно баве мирисом. Као програмер мириса, оно што ми је било најфасцинантније је то да би се за сваки лансиран мирис направило на хиљаде верзија и исто толико одбацило“, каже Меканикова.

„Процена свих оних ‘несавршених’ испитивања која никада нису стигла до потрошача – од којих би неки сигурно били омиљени – била је срж процеса развоја.”

Но овако добијен парфем није за свакога. Телевизијска новинарка и колумнисткиња Кејти Пакрик каже да би волела да „дизајнира сопствени парфем исто колико би волела да гњечи грожђе за сопствено вино“.

„Оставите магију уметницима“, додаје. „Зашто нам треба компјутер да нам каже оно што наш нос већ зна? Случајност проналаска новог омиљеног мириса је редак тренутак милости који би требало да дозволимо себи.”

За Фереиру, магија долази из саме природе мириса. „Сви смо упознати са употребом мириса у козметици и ароматерапији која позитивно утиче на наше расположење, али ове примене би могле бити само гребање по површини терапеутских предности молекула мириса. Како се мирис може модулирати у здравствене или друге сврхе је истраживање које траје неколико генерација.“