Срби међу најопрезнијима када су у питању онлајн преваре

Током студије „Плаћај безбедно“, коју је за компанију „Виса“ спровела агенција „Вејкфилд рисерч 1“, анкетирано је 5.800 пунолетних особа из 17 земаља света.

Било да се ради о пакету задржаном на царини, претплати за стримовање за коју се тврди да је истекла или бесплатном ваучеру за омиљени бренд, преваранти се служе изузетно убедљивим методама како би преварили своје жртве. Са великим порастом дигиталних трансакција и плаћања, од кључне је важности, сада више него икада раније, да корисници разумеју језик злоупотребе и да се понашају и поступају са великим степеном опреза“, објашњава потпредседник за ризике у компанији „Виса“, Чарлс Лобо.

У односу на све земље у којима је спроведено истраживање, проценат испитаника који су били жртве злоупотребе на интернету, најнижи је управо у нашој земљи и износи 28 одсто.

Осврћући се на студију и показатеље за Србију, Владимир Ђорђевић, генерални директор компаније „Виса“ за југоисточну Европу, истакао је да ова компанија као глобални лидер у области дигиталног плаћања одувек радила на промовисању безбедног и сигурног окружења у области електронског плаћања.

Опрезни при плаћању на интернету

Више од половине испитаних у Србији (52 одсто) сматра за себе да су веома едуковани и да могу да препознају преваре на интернету. Ипак, мање од трећине (28 одсто) признало је да је било жртва овакве врсте превара.

Са друге стране, подаци показују да за разлику од испитаника са осталих тржишта, корисници из Србије ће у ниском проценту одреаговати на поруке о прилици за финансијски добитак или бесплатан поклон – мање од трећине (27 одсто и 26 одсто), у истој мери као и на поруке које од њих траже одређено реаговање (24 одсто).

Шта све буди сумњу код корисника

Корисници су прилично сумњичави када им се тражи да открију или унесу своју лозинку (73 одсто). Активности које се односе на праћење статуса пошиљке или шипинг, сумњиве су скоро трећини испитаника (27 одсто) у Србији, док активности које се представљају као маркетиншке и односе се на продају или понуду нових производа буде сумњу код 38 одсто корисника.

Упит да поделе своје утиске и искуство о неком производу или услузи готово трећина учесника (29 одсто) анкете посматра као знак за опрез.

Знаци злоупотребе и како приметити преваранте на интернету

Преваранти на различите начине креирају поруке које треба да делују аутентично, искрено и да наведу кориснике да одмах реагују на њих.

Корисници могу боље да се заштите тако што ће пре него што кликну на линк, обратити више пажње и покушати да боље разумеју језик који преваранти користе. Једноставни, али ефикасни начини који могу да помогну у заштити од интернет злоупотребе:

– Информације везане за ваш лични налог задржите само за себе
– Не отварајте линкове за које нисте сигурни где ће вас одвести
– Редовно проверавајте нотификације које добијате приликом онлајн куповине, а које вам обезбеђују да у реалном времену путем текстуалних порука или имејлова будете информисани да је куповина обављена са вашег налога
– Позовите број са корпоративног вебсајта или са полеђине ваше кредитне или дебитне картице уколико нисте сигурни да је комуникација поуздана