Вештачка интелигенција – између господара и слуге, како да вам четбот не украде посао

Џефри Хинтон, прозван „оцем“ вештачке интелигенције, окренуо је леђа компанији Гугл и „упалио“ црвену лампицу да би интелигентни четботови могли да постану још напреднији, али и да угасе радна места. Процена америчке инвестиционе банке „Голдман Сакс“ је да би вештачка интелигенција (ВИ) могла да угрози 300 милиона радних места широм Европе и САД.

Није ипак све тако црно: и ВИ има ману – недостаје јој човечност. Може ли „обичан“ човек да победи машину, емотивног инвалида? Прогнозе су оптимистичне, откривају саговорници за Интернет портал РТС-а. Вештачка интелигенција могла би да отвори милионе нових радних места, тврде светски стручњаци.

Ратове и битке кроз историју нису добијали велики војни стратези већ луцидне војсковође који су маневром успеле да заварају много јаче противнике, подсећа др Александар Родић, научни саветник у Институту „Михајло Пупин“ и наглашава: супериорном креативношћу, интуицијом и луцидношћу можемо да „победимо“ ВИ.

„ВИ је производ машинског учења и закључивања, заснованог на априори дефинисаним правилима, која обично диктира експерт из одређене области. Ако човек свесно машини пошаље погрешне премисе, навешће је на погрешне одлуке. На тај начин може и да је контролише“, указује Родић.

Др Слободан Илић, научни сарадник у Институту за вештачку интелигенцију Србије, сматра да је „победа“ над ВИ заправо прихватање и прилагођавање новим технологијама. „Циљ развоја ВИ је да служи и унапреди људске способности, уместо да их замени“, наглашава Илић.

Директор Иницијативе „Дигитална Србија“ Небојша Бјелотомић верује да не треба ни да се боримо против ВИ већ супротно. „Улога ВИ, као и сваке технологије јесте да помогне људима, учини их ефикаснијим, растерети их и омогући фокус на сложене радње“, указује Бјелотомић.

Водећи промотер технологије ВИ у Институту за вештачку интелигенцију др Бранислав Кисачанин присећа се народне пословице која сада може и да се осавремени у светлу злоупотреба нових технологија: вода, ватра и технологија су добре слуге, али зли господари.

Негујте креативност и таленат

Филм Она (Her) од пре деценију даје одговор на питање зашто машине неће тако лако моћи да нас прецртају, па ни у радном окружењу. Протагониста филма чија је радња смештена 2025. године улази у везу са интелигентним компјутерским оперативним системом који има женски глас и личност, али она (Саманта) не може да замени физичку блискост.

„ВИ, иако напредна, није свемоћна. Постоје занимања која је тешко заменити, посебно која захтевају креативност, емпатију и људски додир, попут уметника, психолога или лекара“, упућује др Слободан Илић.

Александар Родић такође каже да ВИ неће моћи да замени професије које захтевају висок ниво интуиције, сналажења у околностима поседовања непотпуних информација или у којима се околности и стања брзо мењају.

„Био бих слободан да предвидим радна места хирурга, војног пилота, врхунског спортисте, уметника, сликара. Поједини послови се не могу научити. Ствар су талента“, прича Родић.

И Бјелотомић је оптимистичан и наглашава да радна места која траже креативност, а у којима постоји одсуство репетитивности – не могу да се замене. „ВИ се заснива на подацима који већ постоје. Делатности које креирају нови поглед на свет или се баве решавањем нових ситуација, ослањаће се на ВИ, али тешко да могу да буду замењене“, наводи Бјелотомић.

Кисачанин такође сматра да ће људи још дуго година инсистирати да им докторке и доктори, адвокатице и адвокати, професорке и професори, апотекарице и мајстори буду особе – а не машине, али да ће тржиште захтевати да користе нове алате засноване на ВИ.

Тражи се робот за монотоне послове

Иако нам се мотају око радних места, за роботе су тренутно резервисани рутински и монотони послови, потврђује за Интернет портал РТС-а др Слободан Илић. „ВИ ће у блиској будућности вероватно преузети послове као што су анализа података или њихова производња“, објашњава Илић.

Кисачанин пак даје конкретан пример: прве велике промене у професијама ћемо вероватно видети међу возачима камиона, јер већ их недостаје велики број. Видећемо, већ за десетак година, да ће већину камиона на великим ауто-путевима возити ВИ, а да ће људи наставити да возе локалне руте.

Научни саветник у Институту „Михајло Пупин“ др Александар Родић каже да би професије које се могу подвести под професионалну рутину – административни и просветни, те посао аналитичара, дијагностичара, банкара и поштара – машине ускоро могле да „украду“.

И директор Иницијативе „Дигитална Србија“ Небојша Бјелотомић тврди да би ВИ могла да преузме занимања везана за репетитивне радње, а у којима људи ако на њима дуго раде праве грешке. „Пружање истих информација, припрема докумената са малом изменом садржаја, само су неки од примера“, објашњава Бјелотомић.

Савезништво са машинама

Упућени у поље ВИ поручују да можемо да одахнемо, али и да мирне савести склопимо савезништво са роботима. „Ништа се неће десити преко ноћи. Треба, међутим, што пре да обратимо пажњу на алате на бази ВИ који се појављују у свим професијама, као и да их користимо да бисмо повећали ефикасност рада“, указује Кисачанин.

Слободан Илић указује на то да Институт за вештачку интелигенцију Србије подстиче усавршавање вештина и образовање у секторима који су у потражњи за људским радом, али да је потребно прилагодити се новим технологијама. „На тај начин се ствара јача симбиоза између ВИ и људске радне снаге, доприносећи здравом и сигурном радном окружењу“, прича Илић.

Кисачанин још објашњава да наша земља има предиспозицију да освоји значајан део тржишта производа заснованих на ВИ – да их производи, али и да то добро и наплати. „Савет родитељима је да деци помогну са математиком, природним наукама и програмирањем, јер су основе за успех у прављењу ВИ. Да, ВИ је 99 одсто математика“, поручује Кисачанин.

Бјелотомић закључује да професионалац на радном месту може, према његовом мишљењу, уз помоћ ВИ да напредује, те да је то најбољи приступ савременим технологијама.

Будућност је стигла и роботи нам куцају на врата. Није више реч о филму, али и светски стручњаци кажу да не треба ни да нас плаше речи Арнолда Шварценегера у Терминатору: „Вратићу се“. Главна брига добитника Тјурингове награде, која се сматра Нобеловом наградом рачунарства, Џефрија Хинтона је да ВИ, која би могла да надмаши биолошку интелигенцију, не падне у руке „лоших играча“, па ни у светлу рата у Украјини.