„Немогућа статуа“ од нерђајућег челика коју је „извајала“ вештачка интелигенција изложена у Стокхолму

Статуа од нерђајућег челика тешка 500 килограма, висока 150 центиметара, направљена коришћењем најновијих достигнућа у вештачкој интелигенцији, напредним софтверским решењима и прецизној производњи, инспирисана радовима Микеланђела и Огиста Родена, сада се може видети у Музеју науке и технологије у Стокхолму у сталној поставци изложбе о вештачкој интелигенцији.

Компанија која стоји иза ове скулптуре је шведски произвођач алата за резање метала и рударске опреме „Сандвик“ која је желела да промовише своје дигиталне производне вештине и алате за машинску обраду и резање метала.

Програмер Роберт Луциани, који је помоћу вештачке интелигенције израдио нацрт статуе, истиче да му је један од највећих изазова, између осталог, био како да обједини дела пет различитих уметника из различитих епоха и сејдини их у једно уметничко дело које би потом било произведено.

Из „Сандвика“ наводе да је статуа дизајнирана обучавањем више модела вештачке интелигенције на раду пет вајара, користећи неке од њихових најпознатијих атрибута, као што су, на пример, Микеланђелове „динамичне позе ван равнотеже” и Роденова „мускулатура и рефлексивност”.

Други извори инспирације били су немачка уметница Кете Колвиц, јапански вајар Такамура Котаро и Огасте Севиџ афроамеричке вајарке.

У процесу производње коришћено је више од 20 различитих алатки, за стругање, глодање, бушење, нарезивање навоја и провлачење, заједно са различитим софтверским решењима.

Јакоб Петерсон, специјалиста за компјутерску машинску обраду у „Сандвику“, напомиње да: „Обично радимо са машинским компонентама, тако да су равне површине, цилиндри и тако даље. Ово је очигледно сложенија површина, односно одливак сложеног слободног облика који Материјал који смо обрадили је -U+0020 нерђајући челик."

Укупно је коришћено две и по тоне нерђајућег челика, а од тога су две тоне отпале током процеса машинске обраде, што је на крају резултирало статуом од 500 килограма. Сав челик који је машински обрађен је рециклиран и поново употребљен, наглашавају у „Сандвику“.