Читај ми!

Ручно везени бисери и полудраго камење – мошти Стефана Лазаревића прекривене јединственом одеждом

Ктиторска фреска Деспота Стефана Лазаревића у његовој задужбини Манасији послужила је да се до последњег детаља реконструише средњевековна српска владарска одежда.

Изузетан уметнички рад налази се у Историјском музеју Србије у Београду, а од недавно и мошти светог Деспота Стефана Лазаревића прекривене су у кивоту готово идентичном одеждом.

Делови одежде српског владара, дипломате, песника и витеза Деспота Стефана Високог декорисани су раскошним орнаментима, украшени са више од хиљаду ручно везених бисера и полудрагим камењем.

Вредне и верујуће везиље утрошиле су хиљаде сати преплитајући нити под стручним патронатом костимографкиње Јелене Стокуће и тима стручних сарадника.

„Костими се најмање раде шест месеци. Они су врло захтевни, прво их треба сликарски урадити како изгледају, па иду на шивење, вежење... Они имају безброј бисерчића на себи, обућа се такође ради посебно, све се ради посебно, и онда се на крају склопи костим", рекла је директорка Историјског музеја Србије Душица Бојић.

По узору на експонат из Историјског музеја, а на захтев монаштва Манасије урађена је још једна реплика одежде Деспота Стефана Лазаревића и копија оригиналне круне у позлаћеном филиграну будући да Деспотове свете мошти леже у цркви и чувају Манастир.

„Тако смо дошли на идеју односно до реализације да израдимо одежду Деспота Стефана да би успели ми овако грешни и никакви да некако бар свецу допринесемо оно што до нас стоји, да га украсимо и да га ставимо на место на какво заслужује, и да народ који долази може да му се поклони и да га целива", рекао је старешина Манасије игуман Павле.

Верује се да је ктиторска композиција Деспота Стефана Лазаревића у Манасији настала још за његовог живота и да је на фресци верно и детаљно приказана тадашња владарска одежда.

Иако у великој мери оштећена, та и остале фреске у Манасији досегле су изузетан уметнички домет, а манастир је јединствена споменичка целина, од недавно са статусом непокретног културног добра од изузетног значаја.

четвртак, 13. новембар 2025.
9° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом