Сунце на панелу - неисцрпан и чист извор енергије

Без Сунца не би било ничега - ни биљака, ни животиња, ни нас. Али, ни то није све. Стручњаци раде на унапређењу соларних ћелија и фотонапонских система како би што ефикасније конвертовали сунчеву енергију у електричну.

Већ сада свака кућа може да има своју малу соларну електрану и да енергију, која настаје из обновљивих извора енергије, користи за разне потребе - па и за грејање, које је, иначе, највећи загађивач животне средине.

Још пре тридесет година Лидијин отац је желео да на кров своје куће у Рипњу постави соларне панеле, али тада, каже, нису постојали фиансијски услови за то. Недавно, њена породица и она одлучили су се на овај корак и веома су, каже, задовољни.

„Живимо у природи, желимо да очувамо природу, и ако се не инвестира у нешто, не може ништа ни да се добије. Ово је, веома комфорно, практично, једноставно за употребу и бенефите ће свакако доносити, јер ту енергију коју произведете ћете потрошити сами”, каже Лидија Фејзић, корисница соларних панела.

Предности су бројне - мањи рачуни за струју, смањење загађења животне средине, бољи квалитет живота, али и еконосмки раст државе.

„Величина крова није одлучујући фактор колика соларна електрана треба да буде за тог корисника. Одлучујући фактор су рачуни за електричну енергију. И то не рачини у фебруару или рачуни у августу, него дванаестомесечни рачуни током читаве године. И на основу те порошње електричне енергије, ми одређујемо оптимално величину соларне електране за корисника”, рекао је Бојан Грујички, представник предузећа за соларну енергију.

Поступак је једноставан, све се обавља онлајн, а постављање мање соларне електране траје око два до три дана.

Корисници су ретко стамбене зграде, углавном су у питању породичне куће којима је, кажу, потребно између осам и 12 соларних панела. Продуктивност је мања у градским срединама, јер је загађеност велика.

„На западу су субвенције кључна ствар, за овакав вид производње електричне енергије. Субвенције могу бити на више начина. Могу бити, кроз укидање ПДВ-а, што је у Хрватској или Словенији, где се не плаћа на овакву врсту опреме. Може бити на локалном нивоу, што је овде већ кренуло, али прилично у малом обиму. То је оно што би људе покренуло, јер једна ствар је њихова логика да уштеде енергију, то је феноменална ствар, али једна ствар је екологија, али хајде да им помогнемо да инвестирају, јер су то, прилично велике инвестиције”, изјавио је Павле Драча, стручњак за соларну енергију.

И природа је, кажу, на нашој страни. Сунчево зрачење у Србији је тридесет посто јаче него на пример у Немачкој, која је лидер у соларним технологијама.

„Мислим да је ово будућност, мислим да овде нема више дилеме у ком смеру треба да идемо. Сада је битно да се људи едукују, да могу да донесу информисану одлуку да ли желе да уђу у овако нешто”, додао је Грујички.

Последњих стотину година бесповратно смо трошили фосилна горива, тј. угаљ, нафту и природни гас. Предвиђа се да ће светске резерве фосилне енергије трајати још пар деценија, а угаљ, још неколико векова.

Државе, које у свом енергетском систему имају завидан удео обновљивих извора енергије, биће, тврде стручњаци, у великој економској предности у односу на оне које ће морати да увозе електричну енергију. Што је, како наводе, парадокс, јер све имају приступ и сунцу и ветру.

У свету су веома популарни соларни панели који опонашају сунцокрет. Нису статични, попут класничних кровних панела, већ се окрећу пратећи кретање сунца чиме максимално користе дневну сунчеву енергију. Могу се и скупити, па су заштићени и од лошег времена.