Кина је већ постала светски лидер у научним радовима о вештачкој интелигенцији

Наиме, по писању јапанског недељника Азија Никеи, најмногољуднија земља света је већ преузела од САД доминацију кад је реч о научним достигнућима у области вештачке интелигенције.

Истраживачи јапанског листа у сарадњи с холандским издавачем „Елсевир" проучили су количину и карактер објављених научних радова у области вештачке интелигенције у последњих десет година и закључили да су кинески програмери и инжењери по броју и квалитету публикација у 2021. далеко надмашили америчке и друге стручњаке.

Кинези први и по квантитету и квалитету

Наиме, у тој години аутори са седиштем у Кини објавили су преко 43.000 радова који се баве вештачком интелигенцијом, двоструко више него што је то пошло за руком стручњацима у САД. Јапански новинари и холандски издавач, који поседује базу података која омогућује претрагу широког спектра стручних часописа, истражили су број публикација о вештачкој интелигенцији користећи 800 термина и закључили да их је у 2021. било укупно око 135.000, што значи да су инжењери и програмери настањени у Кини произвели скоро трећину свих радова из те области на свету.

Када је реч о квалитету публикација, јапански новинари су пажњу усмерили на десет процената најчешће цитираних радова и утврдили да и међу њима воде кинески аутори, односно, да они стоје иза 7.400 публикација које су привукле највише пажње, што је за 70 процената више од америчких аутора. Заправо, по том критеријуму кинески истраживачи су претекли америчке још 2019. године.

Велики број кинеских аутора долази са Кинеске академије наука, пекиншког Универзитета Цингхуа, као и из приватних гиганата ИТ и индустрије телекомуникација  „Алибаба”, „Тенсент” и „Хуавеј”.

Међутим, када је реч искључиво о предузећима, САД су и у 2021. задржале светски примат, јер се чак шест америчких компанија (попут Мајкрософта или ИБМ-а) налазе међу десет водећих предузећа света по продукцији најцитиранијих научних радова. Преостале четири из првих десет компанија су кинеске.

Када су у питању чипови, који су због своје свеприсутности у савременим машинама и уређајима посебно велика мета америчке политике ометања технолошког развоја Кине, треба додати и да су универзитети и компаније из Кине аутори чак 30 процената од 198 научних радова о полупроводницима који су прихваћени за светску конференцију Међународног удружења за проучавање проводника у чврстом стању (ИССЦЦ), која треба да буде одржана идућег месеца у Сан Франциску.

То је први пут да су институти, универзитети и компаније из САД заостале за својим кинеским конкурентима по броју публикација прихваћених на том значајном научном скупу.

Напретку кинеских научних институција и компанија у истраживачком раду везаном за вештачку интелигенцију, сматра се, у знатној мери је допринео дугорочни план владе у Пекингу о приоритетним улагањима у вештачку интелигенцију, чије је спровођење почело 2017. године а који за циљ има освајање нових технологија и претварање Кине у највећег иноватора у тој области до 2030. године.