Извоз ИКТ услуга би до 2030. године могао да достигне 10 милијарди евра

Стручњаци и компаније из више од 30 земаља и ове године представљају више стотина научних и експертских радова. ИКТ сектор је најуспешнија извозна привредна грана у Србији, са далеко највећим извозним суфицитом, који ће ове године, како се очекује, бити преко милијарду и по евра и са растом од преко седам пута у последњих 10 година.

Ове године ће извоз ИКТ услуга бити преко 2,6 милијарди евра, што је око 40 одсто више него прошле године.

Инвестиције у сектору електронских комуникација прошле године износиле су 63 милијарде динара, што је за трећину више него 2020. године. Највеће учешће имале су инвестиције у дистрибуцији медијских садржаја и мобилној телефонији.

„Управо сада радимо на акционом плану који ће рећи који су тачно кораци који су потребни да би расписали јавни позив за пет ге фреквенције, и очекујем да у складу са тим до краја наредне године буде аукција и одржана. Пет ге мрежа пре свега може да допринесе привреди, индустрији, аутоматизацији... Ту су и многе напредне апликације за грађане", рекао је др Михаило Јовановић, министар информисања и телекомуникација.

Пет ге мреже се већ користе у многим земљама, али се истовремено покреће питање, као и до сада када се уводила нова генерација мобилних система, колико су штетне.

„Истраживања врло јасно показују, ако причамо о зрачењу, највећи део зрачења долази од вашег мобилног апарата, али када погледате анализе и понашање и некакве покрете против мобилне телефоније - видећете да се углавном нападају базне станице, нисте видели да неко баца свој мобилни телефон. Данас имате шест милијарди корисника на планети од којих неки екстремно интензивно користе мобилне мреже па још немате научних резултата који показују да то директно утиче на здравље, тако да ту треба бити врло опрезан", изјавио је проф. Александар Нешковић, председник Управног одбора ТЕЛФОР-а.

У зонама посебне осетљивости у близини вртића, школа, факултета, болница, законом је регулисано да не сме да буде повишеног зрачења.

„У сврху заштите корисника, РАТЕЛ је наставио и изградњу система за континуално праћење нивоа електромагнетског поља на фиксним локацијама у урбаним срединама. Тренутно су у функцији 98 сензора у 38 градова, а до краја прве половине 2023. године биће пуштено у рад још 11 нових сензора на неколико локација у градовима Србије, чиме ће укупан број сензора у систему за континуално праћење нивоа електромагнетског поља бити 111", каже др Владимир Крстић, члан УО РАТЕЛ-а.

У протеклих шест година удвостручен је број запослених у ИКТ сектору. Удео електронских комуникација у бруто-домаћем производу је три и по процента. Извоз ИКТ услуга би до 2030. године могао да достигне 10 милијарди евра.