„Празник у Риму“, 72 године филма који је свет заразио италијанским стилом

Филм Празник у Риму (Roman Holiday), у режији Вилијама Вајлера, 72 године касније, и даље очарава својом безвременском елеганцијом, задржавајући романтични и визуелни шарм који га је учинио прекретницом у историји филма.

Инспирација стварним животом принцезе

Прича Празника у Риму инспирисана је стварним догађајем; кратким бегом принцезе Маргарет из Енглеске у Рим 1951. године, када се заљубила у разведеног пуковника Питера Таунсенда.

Тако је настао лик Ане, младе принцезе у званичној посети Риму, која одлучује да на један дан побегне од крутих правила протокола и доживи прави живот, међу фонтанама, сладоледима и вожњама на скутеру.

Лик Ане тумачи до тада непозната Одри Хепберн, коју је Вајлер, након проба које је описао као „магичне“, изабрао уместо популарније Елизабет Тејлор. Поред ње је Грегори Пек у улози америчког новинара Џоа Бредлија, који испрва жели да искористи сусрет с принцезом за ексклузивну причу, али убрзо, као и публика, пада под њен шарм.

Одри, икона рођена на улицама Рима

Управо захваљујући овом филму Одри Хепберн постаје легенда. Њена једноставна одећа, беле блузе, широке сукње и мараме које је креирала легендарна костимографкиња Едит Хед, дефинишу нови архетип женствености: једноставна, софистицирана, слободна. Тиха револуција која се удаљава од изражене сензуалности звезда попут Мерилин Монро и Елизабет Тејлор и пригрљује аутентичну, готово крхку лепоту.

За ову улогу, Хепбернова осваја Оскара 1954. године. И то у својој чувеној „срећној хаљини“: белој чипкастој хаљини коју је за церемонију Оскара преправио Ибер де Живанши. Рециклирана хаљина, да, али и хаљина која је ушла у историју моде.

Рим, главни јунак филма

Кроз уличице, тргове и мостове Вечног града, Вајлер приказује магични, јединствени Рим који не служи само као позадина, већ као кључни лик.

Управо Рим, са својим светлима и тишином, чува тајну двоје љубавника и води их кроз дан између стварности и сна.

Пјаца ди Спања, Колосеум, Анђеоски замак... сваки кутак града одише лепотом и надом, нудећи послератној публици визију обнове и нових могућности.

Веспа, од статисте до глобалне иконе

Још један тихи, али кључни актер филма је веспа 125, модел V30T. Са Пеком за воланом и Одри Хепберн која га грли слеђа, скутер јури по римским калдрмисаним улицама у једној од најпознатијих сцена светске кинематографије. Од тог тренутка, пјађо скутер више није само превозно средство, постаје симбол младости, слободе и италијанског стила. Права, непревазиђена поп икона.

Дух сценаристе Далтона Трамба

Иза лакоће филма крије се и тамна страна америчке историје. Сценарио, награђен Оскаром, службено је потписао Јан Маклелан Хантер, али га је у ствари написао Далтон Трамбо, који је прогоњен током макартистичке ере због сумње на комунистичке симпатије.

Тек 1992. године, шеснаест година након његове смрти, призната су му  заслужена ауторска права. Још једна прича о љубави и достојанству,  овога пута у самом свету филма.

Филм који остаје вечно млад

Од веспе до „срећне хаљине“ Одри Хепберн, ремек-дело Вилијама Вајлера је освојило свет и заувек променило моду.

Данас Празник у Риму поново сија јер је од 2024. године доступан у новој 4-К ултра ха-де верзији, захваљујући Парамаунту и компанији Plaion Pictures, са специјалним додацима посвећеним историји филма, његовој главној глумици и културном наслеђу.

Седамдесет две године након премијере, чудо се обнавља: Празник у Риму није само филм. Он је стил, сан, вечна идеја лепоте. Позив, и даље актуелан, да се изгубимо, како бисмо се пронашли. Можда баш на веспи, у некој уличици са калдрмом, у Риму који никада не стари.