Нова студија: Деца су искренија према роботима него према родитељима

Робот висок 60 центиметара по имену Нао, помогао је деци да изразе своја осећања, наводе итраживачи.

Нао робот више личи на реквизит из нискобуџетног научно-фантастичног филма него на врхунац медицинских истраживања. Међутим, студија је показала да се деца осећају угодније поверавајући се хуманоиду величине детета, чудног изгледа него када о томе разговарају са родитељима.

У неким случајевима, деца су откривала информације роботу, које раније нису поделили са ближњима.

Тим са Универзитета у Кембриџу каже да налази сугеришу ширу улогу робота у процени менталног здравља деце - иако истичу да они неће бити намењени као замена за професионалну подршку менталном здрављу.

„Постоје случајеви када традиционалне методе нису у стању да детектују проблеме менталне природе код деце, јер су понекад промене невероватно суптилне", рекла је Нида Итрат Абаси, први аутор студије. „Желели смо да видимо да ли би роботи могли да помогну у овом процесу", додала је.

У студији, 28 деце узраста од осам до 13 година учествовало је у 45-минутној сесији „један на један" са роботом по имену Нао.

Робот, који има дечји глас, почиње ћаскањем како би разбио лед у комуникацији.

Затим је деци постављао питања о лепим али и тужним успоменама током прошле недеље, давао упитник о осећањима и расположењу, као и упитник који се користио у дијагностици анксиозности, паничног поремећаја и лошег расположења.

Деца чији су одговори сугерисали да би могли да имају проблема са менталним здрављем, делила су са роботом информације које нису откривали када су одговарали на личне или онлајн упитнике.

Лакше повезивање - као са вршњаком 

Научници су предложили да се деци пренесе да је робот „поверљив", што им омогућава да открију своја права осећања и искуства.

 Један од родитеља, посматрајући сесију кроз прозор у огледалу, рекао је истраживачима да нису схватили да се њихово дете мучи док га није чуо како одговарају на питања робота.

 „Мислимо да је, када је робот величине детета, деци лакше да се повежу са њим као вршњаком", рекла је професорка Хатиџе Гунес, која води Лабораторију за афективну интелигенцију и роботику у Кембриџу.

 Насупрот томе, рекла је она, деца би родитељима или психолозима могла да одговоре „оним што мисле да се од њих очекује, а не оним што мисле да је истина".

 Гунес је сугерисала да би се у будућности роботи могли користити у школама за скрининг деце на проблеме менталног здравља, омогућавајући деци да добију подршку и помоћ у ранијој фази. 

Професор Фаршид Амирабдолахијан, стручњак за интеракцију људи и робота на Универзитету у Хертфордширу, који није био укључен у рад на овој студији, рекао је да постоји све више доказа који подржавају употребу робота у пружању подршке менталном здрављу: „Деца имају тенденцију да показују веома позитиван став према интерактивним технологијама. Не желимо да роботи замене људе, али изгледа да су они веома добри алати за разбијање леда и отварање". 

Налази нове студије ће бити представљени у четвртак на 31. Међународној конференцији о роботској и људској интерактивној комуникацији у Напуљу.