Kако компјутери, метаверс и три-де свет могу да помогну у учењу најмлађих

Светско такмичење у креирању будућности образовања одржава се већ пети пут у Кини, у организацији Унесковог Института за информационе технологије и Универзитета у Пекингу.

„Учествавало је укупно 137 тимова из целог света, а циљ такмичења је био проналажење иновативних методичких поступака у примени најсавременије технологије, попут вештачке интелигенције, мешовите реалности. Захваљујући интензивној четворогодишњој сарадњи Учитељског факултета Универзитета у Београду са Универзитетом у Пекингу, добили смо позив да учествујемо на овом такмичењу“, објашњава Јелица Ристић.

„Оно што смо ми понудили као потенцијално решење, превенствено јесте дизајн обука које би прошли и наставници и учитељи, а потом и софтверско решење које могу да примењују у свакодневним ситуацијама. Наше решење прати и научну монографију која ће бити објављена издавачка кућа 'Springer Nature', у којој и професор Данимир Мандић има једно поглавље које је посвећено Smart education in Serbia, тако да се надамо да ће управо то наше решење пратити оно што ће се реализовати у пракси“, каже Љиљана Бујишић.

Да ли школа мора да буде досадна

Пројектом којим су се представиле на светском такмичењу у Кини, докторанткиње Учитељског факултета су, како напомиње Дуња Богићевић, управо покушале да одговоре на питање како можемо да унапредимо образовни систем кроз употребу савремених технологија тако да учење буде у складу са природом и интересовањима ученика и да се у потпуности прилагоди њиховим потребама.

„Практично, метаверс представља онлајн тродимензионални виртуелни свет кроз који ученици имају искуство инверзивног учења. То значи да ученици урањају у један виртуелни свет и упознати, на пример, како је изгледала једна традиционална српска кућа. Дакле, могу да путују кроз време и да уче, рецимо како су изгледали стари традиционални занати. У метаверсу виде аватара који им даје информације и помаже им у стицању знања или им даје инструкције за развој вештина“, објашњава гошћа Београдске хронике.

Кроз концепт метаверса даје се решење да настава не буде досадна, да нема више репродуктивног знања, већ да се вреднује практично примењиво знање и да се промени начин и концепт на који ученици уче, односно да се технологија користи сврсисходно, додаје Ристићева.

Ово не значи да ће учитељи постати сувишни, већ се савременом технологијом подстичу учитељи како би креирали што занимљивије часове и самим тим и ученицима повећају интересовање за наставни садржај, напомиње Љиљана Бујишић.