Јапан: Велики корак ка стварању хибрида машина и људи

Саопштење с најугледнијег јапанског универзитета о томе да је конструисан први роботски прст са правом људском кожом пренело је много медија у свету раније током овог месеца, али често у скраћеној верзији, без правог разумевања за његов смисао.

Запослени у новинским агенцијама, наиме, забележили су чињеницу да су метални и пластични костури робота до сада прекривани силиконском кожом, те да је новитет у томе што је овде реч о људској кожи, која може да се обнавља и зараста, што је технолошки напредак у смислу да ће захваљујући њој бити избегнут проблем који „мучи“ андроиде – цепање силиконске коже које захтева често крпљење. 

Не само то, писали су поједини медији, већ би технике продуковања ћелија људске коже које развила лабораторија професора Шођи Такеућија могла да олакша и трансплантацију коже код људи који су претрпели опекотине.  

Неки страни медији, међутим, одлучили су се да у потпуности игноришу ту вест из далекоисточне царевине, могуће стога што се им се постигнуће јапанских стручњака чинило бизарним, или стога што је фотографија фамозног роботског прста деловала неугледно. 

То је несумњиво грешка, јер је роботски прст прекривен људском кожом која је узгојена на самом постољу које функционише као кост (а не одвојено) и може да се сама обнавља, иако се лаички гледано чини ситницом, заправо није мали корак ка интеграцији људског ткива с неорганском материјом – корак ка стварању хибрида између човека и машине, какав је, рецимо, био киборг Робокaп, јунак истоименог научнофантастичног филма режисера Пола Верхофена.

Јер, у медијским извештајима о роботском прсту с људском кожом изостала је чињеница да је исти истраживачки тим 2018. године успео да конструише једноставног минијатурног робота у облику прста који подиже и спушта предмете захваљујући правом органском мишићу накалемљеном на његов пластични костур, односно, чињеница да се већ неко време озбиљно ради на томе да се са неорганском материјом интегрише не само кожа, већ и мишићи.

Јапански стручњаци су тада применили нову технологију култивисања мишићних ћелија захваљујући којој су у знатној мери решени проблеми недостатка снаге и брзог одумирања мишића причвршћених за пластику који су до тада постојали.

Храбро у будућност 

Технички изазови за пуно интегрисање људског ткива с неорганском материјом, односно, машинским и електричним склоповима, међутим, и даље су огромни, па је производња киборга какви се могу видети на биоскопским платнима још увек далеко.

На пример, када је у питању даљи развој технологије за интеграцију коже с неорганском материјом, јапанском истраживачком тиму предстоји рад на томе како обезбедити доток крви ћелијама коже које су одгајили на неорганском костуру и како међу њих унети знојне жлезде и фоликуле длаке да би се створило ткиво које је у потпуности идентично људском. 

Но, захваљујући продорима које су постигли професор Такеући и његове колеге из Одељења за механичке и биофункционалне системе Института индустријских наука, који заједно врше истраживање у области биороботике (поља које спаја кибернетику и биоинжењеринг), за почетак се може очекивати израда протетичких направа уверљивог изгледа, са људском кожом и мишићима.

Иначе, прецизно речено, у биороботици се за оно што настоје да развију професор Такеући и његове колеге преферира израз „биохибридни робот“, а не „киборг“, јер овај други обично сугерише да је реч о надомештању функција људског организма помоћу машинских и електронских компоненти, док „биохибридни робот“, обрнуто, подразумева да живо ткиво надопуњује или пружа одређену предност неорганским склоповима коју они сами по себи немају. 

Конкретно, права органска кожа и мишићи осетно су флексибилнији од вештачке силиконске коже и металних и пластичних компоненти које творе скелет у робота. Они су такође мекши, па су, у случају да хуманоидни робот (андроид) дође у судар са људима, последице по ове друге блаже.