Гејминг индустрија је јача од филмске и музичке

Светска гејминг индустрија одавно је по вредности премашила филмску и музичку. Креирање једне видео-игре дуг је процес који спаја науку, технологију и уметност.

„Пре свега је потребна идеја за игрицу. Затим је потребан мали тим од људи различитих професионалности. То су пре свега гејм-дизајнери, програмери и уметници. Они један дужи временски период развијају игрицу и праве је да буде пре свега забавна”, рекао је Денис Аличић, инжењер за вештачку интелигенцију.

Домаћа гејминг индустрија из године у годину бележи стабилан раст, а статистички
подаци показују да су у 2021. години наше игре купљене или преузете више од 370.000.000 пута.

У најновијем извештају Асоцијације индустрије видео-игара Србије као главни развојни центри препознају се Београд, Нови Сад и Ниш. У истом документу наводи се да је само ове године отворено 450 радних позиција. Српско тржиште чини 130 компанија, чији укупни приходи износе 125.000.000 евра. Са развојем индустрије расте и потреба за кадром.

„Постоје позиције које је јако тешко попунити што значи да за њих треба да почну да се спремају млади који сад излазе из средње школе или са факултета. Три позиције које је најтеже попунити су продуценти, гејм-дизајнери и стручњаци за монетизацију", истакла је Кристина Јанковић Обућина, из Српске гејминг асоцијације.

„Сáмо окружење је изванредно за рад зато што окупља различите људе, различитих профила, различитих чак култура. Чини ми се да имамо преко стотину људи који долазе из различитих земаља и раде у Србији”, наводи Милош Ђуричанин, директор стратегије „Нордеус фондације”.

Резултати би могли да буду и бољи. Али гејминг компаније у пословању наилазе на неколико препрека – пре свега на недостатак извора финансирања, високе порезе и компликоване бирократске процедуре.