Право на поправку: Како да телефон дуже живи?

Компанија „Шифт“ из немачке покрајине Хесен, која је направила телефон „шифтфон“, тврди да је успела драстично да смањи отпад, кроз делове који су замењиви. Прва је која је 2016. године увела депозит на уређаје. Фирма сакупља коришћене апарате и плаћа за то кауцију, али и процењену вредност.

Циљ је да се поправе телефони који ће се производити у наредним годинама, или макар да се идентификују делови који могу поново да се користе. Мало је компонената који не могу више уопште да се искористе. Предуслов за овакву рециклажу је модуларна грађа телефона, пошто је сваки саставни део замењив.

У дизајну је тајна

Марина Проске и Карстен Шишке са Института Фрауенхофер за позуданост и микроинтеграцију истражују на које начине се животни век мобилних уређаја може продужити, те су остварили сарадњу и са компанијом „Шифт“.

Модуларни дизајн, који већ дуго постоји код рачунара, виде као један од услова за могућност поправке телефона и таблета.

„Дизајн шифтфона омогућава да се чак и најмањи делови замене. Због тога је поправка изузетно повољна, када се дође до нових делова“, каже Проске и додаје да је време битан фактор када су у питању трошкови поправки.

Зато је од великог значаја и како су делови распоређени. Код многих телефона потребно је многе делове уклонити, пре него што се дође до поквареног дела. Проске сматра да би дизајн требало поједноставити.

Укидање непоправљивих телефона

Батерије и екрани се најчешће кваре. Њихова замена би требало да се одвија толико лако, да чак и лаици могу то сами да ураде, сматра Проске.

Осим тога, потрошачи често брину да им се не изгубе подаци када дају телефон мајсторима на поправку. „Често им се врати уређај на којем је све обрисано. Због тога је боље да свако може свој уређај сам да поправи код куће“, каже наша саговорница.

Ипак, овакав дизајн носи са собом и ризике, пошто је при поправци могуће да се смањи водоотпорност и отпорност на прашину, као и да се оштети део за пуњење без кабла.

Резултати студије коју је Институт спровео сада су уграђени и у европско законодавство. Европска комисија ради на одговарајућим прописима за паметне телефоне и таблете, те ће они први пут укључити захтеве за дизајн производа, доступност резервних делова, трајање батерије и друге мере намењене продужењу радног века.

„Минимум је да се на тржиште више не стављају уређаји који се не могу поправити“, сматра Карстен Шишке, један од стручњака који је учествовао у изради студије.

Ознака за поправку која би била слична другим препознатљивим етикетама на телефону служила би да покаже купцу на ком нивоу је уређај када је у питању замена делова.

Да ли су оцене за поправљивост довољно строге?

Француска је почетком 2021. увела сличне критеријуме за телевизоре, паметне телефоне, лаптопове, машине за прање веша и косилице. Сами произвођачи својим производима додељују оцену између 1 и 10. Годину дана касније, Организација за заштиту потрошача спровела је испитивање и открила да је више од половине потрошача могућност поправке узело у обзир приликом доношења одлуке о куповини.

„Неки произвођачи и продавци су се досетили да омогуће креирање и приказ индекса поправљивости. На пример, дају више докумената за поправку или нуде могућност лакшег наручивања резервних делова“, кажу из организације.

Међутим, производи са ниском оценом су ретки. То значи или да се већина уређаја лако може поправити или да тренутни систем оцењивања није довољно строг. Пошто неколико аспеката улази у оцену, она може бити висока, иако један критеријум као што је, на пример, растављање уређаја додатно отежава поправку у пракси.

Према Организацији за заштиту потрошача, постоје добре или чак веома добре укупне вредности за „Еплове“ и „Самсунгове“ телефоне који су испитани. „Међутим, растављање уређаја који су испитани је било озбиљно отежано завареним или залепљеним компонентама.“

Поправке више не би требало да буду скуп изузетак, већ правило, сматрају из немачког Удружења за животну средину и заштиту потрошача. Трошкове поправке такође треба смањити.

Од немачке владе такође захтевају смањен ПДВ за поправку. За сада је савезна покрајина Тирингија једини пример покрајине која додељује 50 одсто субвенција до 100 евра годишње за електричне уређаје.

Сервисери припадају познатим трговачким улицама

„Грађанима су потребни пружаоци услуга поправке у њиховом животном окружењу, где имају поверења“, каже Џонатан Шот из Удружења животну средину и заштиту потрошача.

Занатлијама, међутим, улазак на ово тржиште тренутно једва да се исплати, а многе дугогодишње фирме за поправке не могу да нађу нове раднике. Монопол који држе произвођачи резервних делове и софтвера и недостатак приступа техничкој документацији отежавају рад малим фирмама које се баве поправкама.

Многи немају прилику да виде како се покварен уређај може демонтирати и поправити. Једна кампања организације за заштиту животне средине „Гринпис“ жели да то промени.

„Десетина малопродајног простора у Немачкој требало би до 2030. године да припада радњама које пружају алтернативу куповини новог“, каже Виола Фолгемут, експерт за управљање рециклажом и очување ресурса. Ово укључује поправке, пијаце за изнајмљивање и замену ствари, као и продавнице половних и поправљених добара.

„Битно је да ове радње и пијаце буду у самом центру града“, каже она. Сервисери припадају централним адресама, на пример у познатим трговачким улицама као што су франкфуртска Цеијл или хамбуршка Монкебергштрасе. Градови би то могли да постигну кроз пореске олакшице, субвенционисане кирије и друге подстицаје.

„Гринпис“ стога тренутно тражи општинску заједницу са којом би могла да започне иницијативу смањења отпада.