Има ли живота без друштвених мрежа

Прва реченица којом је почињала прича о прекиду у комуникацији преко Фејсбука, Инстаграма и Вотсапа је да никада до сада оне нису биле ван функције више од три сата. Како наводи гост Јутарњег програма, социолог проф. др Далибор Петровић, то је доказ колико свет данас брзо живи.

„Када помислимо шта је пре педесет година значило три или шест сати, или дан или пет дана. Људи нису ни примећивали да је прошло то време, а нама је данас практично сваки минут драгоцен, што значи да живимо у једном изузетно повезаном свету и друга, још важнија ствар, је да је темпо нашег живота незамисливо брз. Један сат, два сата је драма, а шест сати већ је смак света и зато су реакције биле такве какве су“, сматра професор Петровић.

Један део грађана, поготово старијих, нису ни приметили шта се догодило, али за ту популацију еквивалент би био да не ради мобилна телефонија шест сати, то би и код њих изазвало благу нервозу, чак и протест. Управо то се десило у целом свету и то се десило младима који су потпуно пребацили делове свога живота на друштвене мреже.

„На многим континентима, попут Азије и Јужне Америке, апликација Вотсап је једно од главних средстава комуникације. Они чак немају ни мобилну мрежу, него се каче по неким интернетима и онда прекид Вотсапа за многе је значио прекид у ланцима снабдевања, комуникације, наручивања и дистрибуцији робе. Тако да је то заправо био велики догађај и показао нам је шта би могло да нас чека у будућности“, додаје социолог.

Волимо да не волимо друштвене мреже

Ипак, оно што је изненађујуће је и радост једног дела корисника мрежа и један амбивалентан став, јер су друштвене мреже у ствари један медиј који као да волимо да не волимо, напомиње професор.

„Сви га користимо, а сви имамо неко опречно мишљење. Тако је одмах на Твитеру кренуло радовање и разни мимови. Сноуден је рекао: 'Коначно, бар на шест сати', а сви смо у том тренутку висили само на том Твитеру. Да је и он нестао, нестало би модерног света и у том смислу и могућности да чујемо Сноудена“, наглашава социолог.

Можда ту и није само отпор према друштвеним мрежама већ више према Марку Закербергу и монополу који је он успоставио. Тек сада је постало очигледно колико су те мреже повезане и ако у једној тачки нешто пукне, комплетне комуникације могу отићи, што није добро.

Није добро да се у тако уским центрима концентрише сва комуникациона моћ и око тога ће се пуно расправљати у свету, а у Европи се већ доста говори о том проблему.

Све то се дешава у ситуацији када се „Фејсбук“ суочава са озбиљним оптужбама изнутра. Једна од високопозиционираних менаџерки је сведочила пред Сенатом.

„Неки чак сматрају да је 'Фејсбук' намерно пао да би скренуо пажњу са њеног сведочења у којем је говорила о намерном искоришћавању различитих људских слабости којима компанија зарађује огроман новац“, додаје саговорник Бојане Марковић.

Како би се млади снашли без друштвених мрежа неколико дана

Млади не би били тако драматично погођени прекидом рада друштвених мрежа, сматра професор Петровић, али већи проблем представља то што је наш свет у економском, информационом и сваком другом погледу потпуно пребачен на ове мреже.

„Млади људи вапе за комуникацијом и то је нешто што карактерише не само ову генерацију, већ и све претходне. За разлику од старијих који су имали фиксне телефоне, данас су добили палету уређаја који им омогућавају оно што је њихова унутрашња жеља, а то је да нон-стоп буду са својим другарима. Проблем је што су те компаније које им то омогућавају почеле да подижу захтеве и да их све више излажу стресу“, напомиње социолог.

По интерним истраживањима које је 'Фејсбук' урадио, у намери да покрену Инстаграм за децу, а које је изнела и Френсис Хауген пред Сенатом, показало се да чак 10 до 20 одсто деце размишља и о самоубиству због извргавања руглу на мрежама или зато што нису довољно запажени и лепи.

„Оно чему су медијски изложене јавне личности, које знају да се носе са таквим животом, сада се дешава сваком младом човеку, који нема капацитет и способност да стало процесуира све те коментаре, свој изглед и покушава да се представи у бољем светлу“, напомиње проф. Петровић.

Зато препоручује да родитељи покушају да децу у најранијем узрасту пусте напоље да се друже са другарима, а не да их држе на оку и тако упућују на комуникацију преко друштвених мрежа.