„Лајк“ се претворио у бизнис, а друштвене мреже откривају више него што смо свесни

Нема идентификациони број, не садржи ни матични, ни тачну адресу, али говори о нама готово као лична карта.

Профил на друштвеним мрежама открива и више него што смо свесни, а сигурно више него што планирамо да поделимо са другима. Списак оних којима су наше објаве важне, све је дужи.

„Највећи број послодаваца проверава заправо профиле људи када аплицирају за неку позицију, а свако од нас када треба да се сретне са неком особом први пут сигурно ће претраживати то име или на Фејсебуку или на Инстраграму или на Линкдину, јер смо сви данас подложни некако суду јавности, и свака информација некако креира тај траг о нама и јако је важно водити рачуна о сваком кораку“, рекла је психолог Ана Мирковић.

Са више од четири милијарде активних налога, са сигурношћу се може рећи да су друштвене мреже најчешћи облик комуникације.

Нови трендови донели су и нове послове, а број лајкова претворио се у озбиљан бизнис.

„Ако вас нема на мрежама, то је неки сумњив знак да или неко не ради свој посао како треба па неће то да покаже. Дошло је дотле да људи тако размишљају. Опет има људи који једноставно не желе то да раде, јер једноставно то виде као нарушавање приватности“, каже стручњак за дигитални маркетинг Исток Павловић.

Ипак, неотварање профила не значи да вам је приватност у потпуности заштићена, показују студије. На пример, друштвена мрежа има приступ листи контаката својих корисника на којој се, у највећем броју случајева, налазе и људи који нису регистровани на њој. А таквих је, потврђују подаци, све мање.

„Када погледамо најновије статистике, највећа пенетрација људи на друштвене мреже је у популацији старијих од 65, што нам говори да сви млађи који су већ ту, и истражују сада која платформа је за њих најадекватнија, а наше маме, тате, баке, деке, нарочито у овој пандемијској ери, покушавају да се укаче у тај воз информација које су свуда около на различитим друштвеним платформама“, додаје Мирковићева.

„Ти наши профили на друштвеним мрежама могу да се сматрају као нека наша мала телевизија, мали медији. Дошли смо до тога да је свако један мали РТС, и да треба да буде свој уредник“, каже Павловић.

Познавање уређивања профила у будућности ће, процењује се, бити још неопходније.

Након отварања тржишта у Кини и Индији за стране апликације и масовнијег коришћења у земљама са традиционалним уређењем, попут Ирана, Пакистана и Малезије, до 2030. године се очекује да ће друштвене мреже користити између 5,5 и шест милијарди људи.