Три четвртине грађана Србије интернет користи за читање вести, у томе предњаче старији

Грађани Србије су током 2020. године интернет највише користили за читање вести, а најмање за онлајн игрице, показују резултати истраживања које је 26. августа објавила европска агенција за статистику Еуростат.

Међу испитаницима старости од 16 до 74 године који су користили интернет током три месеца пре истраживања, 74 одсто је читало онлајн вести и часописе, 70 одсто је гледало телевизију и видео садржаје преко стриминг сервиса, 44 одсто је слушало музику а 21 одсто је играло или скидало игрице.

Иако млади у просеку више користе интернет у културне сврхе, проценат оних који онлајн читају вести и часописе у Србији је за 20 одсто већи међу старијом популацијом.

Истраживање је показало и да жене у Србији чешће посећују информативне портале од мушкараца.

У Европској унији је такође највећи проценат становника користио интернет за читање вести и онлајн часописа (75%) и за гледање телевизије и видео садржаја преко стриминг сервиса (74%).

Мање је оних који су онлајн слушали музику (61%) или играли игрице (34%).

Читање вести и часописа била је најчешћа културна активност на интернету у 15 чланица ЕУ. У Финској, Хрватској, Чешкој и Естонији интернет је у те сврхе користило најмање 90 одсто корисника интернета.

Тај проценат је најмањи у Румунији (48%) и Бугарској (58%).

У Холандији и на Кипру је највећи проценат корисника интернета који су гледали онлајн телевизијске и видео садржаје (95%), а после њих су Финци и Малтежани (93%).

Интернет у те сврхе најмање су користили Румуни (37%) и Бугари (44%).

Онлајн игрице су најпопуларније у Холандији, где је 56 одсто испитаника преко интернета играло или скидало игрице. На другом месту су Малта и Данска (47%), док је тај проценат у Бугарској и Пољској испод 20 одсто.

У Финској и Данској је највећи проценат корисника интернета који су слушали музику онлајн или је скидали преко интернета (77%), а најмањи је у Румунији (44%).

Истраживање је показало да интернет у културне сврхе више користе високо образовани, посебно за читање вести, они са већим примањима, као и становници градова.

У већини земаља обухваћених истраживањем интернет у културне сврхе више користе мушкарци него жене.

Приступ интернету је 2020. године имало 91 одсто домаћинстава у Европској унији, 10 одсто више него 2015. Највећа покривеност је у Холандији (97%), а најмања у Бугарској (79%).

У Србији је проценат домаћинстава са приступом интернету за пет година повећан са 64 на 81 одсто.