Три четвртине грађана Србије интернет користи за читање вести, у томе предњаче старији

Међу испитаницима старости од 16 до 74 године који су користили интернет током три месеца пре истраживања, 74 одсто је читало онлајн вести и часописе, 70 одсто је гледало телевизију и видео садржаје преко стриминг сервиса, 44 одсто је слушало музику а 21 одсто је играло или скидало игрице.

Иако млади у просеку више користе интернет у културне сврхе, проценат оних који онлајн читају вести и часописе у Србији је за 20 одсто већи међу старијом популацијом.

Истраживање је показало и да жене у Србији чешће посећују информативне портале од мушкараца.

У Европској унији је такође највећи проценат становника користио интернет за читање вести и онлајн часописа (75%) и за гледање телевизије и видео садржаја преко стриминг сервиса (74%).

Мање је оних који су онлајн слушали музику (61%) или играли игрице (34%).

Читање вести и часописа била је најчешћа културна активност на интернету у 15 чланица ЕУ. У Финској, Хрватској, Чешкој и Естонији интернет је у те сврхе користило најмање 90 одсто корисника интернета.

Тај проценат је најмањи у Румунији (48%) и Бугарској (58%).

У Холандији и на Кипру је највећи проценат корисника интернета који су гледали онлајн телевизијске и видео садржаје (95%), а после њих су Финци и Малтежани (93%).

Интернет у те сврхе најмање су користили Румуни (37%) и Бугари (44%).

Онлајн игрице су најпопуларније у Холандији, где је 56 одсто испитаника преко интернета играло или скидало игрице. На другом месту су Малта и Данска (47%), док је тај проценат у Бугарској и Пољској испод 20 одсто.

У Финској и Данској је највећи проценат корисника интернета који су слушали музику онлајн или је скидали преко интернета (77%), а најмањи је у Румунији (44%).

Истраживање је показало да интернет у културне сврхе више користе високо образовани, посебно за читање вести, они са већим примањима, као и становници градова.

У већини земаља обухваћених истраживањем интернет у културне сврхе више користе мушкарци него жене.

Приступ интернету је 2020. године имало 91 одсто домаћинстава у Европској унији, 10 одсто више него 2015. Највећа покривеност је у Холандији (97%), а најмања у Бугарској (79%).

У Србији је проценат домаћинстава са приступом интернету за пет година повећан са 64 на 81 одсто.