Зашто по Јапану ничу кабине налик на телефонске говорнице

Говорнице с јавним телефонима су су ствар прошлости. Њих су сувишним учинили јефтини, лако приступачни мобилни телефони.

У Јапану, међутим, последњих месеци почиње да цвета нови тип четвртасте кабине на јавним местима, као што су станице, хотели, предворја пословних зграда, па и продавнице.

Реч је о мини-канцеларијама ширине 1,2 и висине 2,3 метра, познатим под називом „телекоцке“, које по облику личе на телефонске говорнице и грађанима који се затекну у ходнику неке станице или зграде пружају потпуну звучну изолацију, столицу и сточић, бежични приступ интернету, монитор и утичнице за пуњење паметних телефона и компјутера.

У нешто луксузнијој варијанти, оне нуде и таблет рачунар с програмом који омогућава учествовање у онлајн састанцима, те пречишћавање ваздуха, које је нарочито битно у контексту епидемије коронавируса.

С обзиром на то да су главна мета те нове услуге, која је почела да се шири прошле године, људи у покрету којима је потребно мало мира да обаве неки хитни радни задатак, логично је да се поменуте кабине од метала и плексигласа могу закупити на само 15 минута, тек колико треба за један или два телефонска позива или неколико мејлова.

То задовољство кошта само два евра, а корисник, уколико за тиме постоји потреба, може да остане и дуже ако иста телекоцка није унапред резервисана путем интернета.

Постоје и опције закупа на пола дана, за шта треба издвојити, по садашњем курсу, свега 15 евра ујутру, када је потражња мања, или 25 евра у поподневним часовима. За цео дан, изнајмљивање телекоцке кошта око 45 евра.

Еволуција рада

Појава мини-канцеларија у транзитним подручјима као што су станице и ходници зграда, у којима се једна особа може одвојити од других и радити на даљину, може се сматрати огранком ширег друштвеног тренда промена у начину рада, које су омогућиле нове технологије попут бежичног интернета а, кроз диктат у вези дистанцирања, подстакла епидемија ковида 19.

Битан део тог друштвеног тока је све учесталије отварање специјализованих просторија, односно, „салона за заједнички рад“, у којима се, уз потребан намештај и приступ интернету, муштеријама на који сат нуде канцеларијски уређаји као што су копир машине, штампачи и скенери у пријатном окружењу које пре подсећа на кафић или библиотеку него на канцеларију.

Они, дакле, пружају више удобности и опуштенију атмосферу од класичне канцеларије, али су погоднији за рад од обичних угоститељских објеката, чији је фокус на понуди пића и хране.

Мада ти салони тренутно потпадају под разна епидемиолошка ограничења, као што су она везана за радно време или број посетилаца, они ће захваљући понуди пића и слаткиша, књига и часописа, те својим, обично, врло атрактивним локацијама, сигурно остати тражени и након доба короне.

Рад на даљину, било да је из куће или салона, као и онај у класичној канцеларији, сада може бити допуњен привређивањем из телекоцки – мини-просторија налик старим јавним говорницама, које су, заправо, четвртасти биро одељци који су се отели мајци канцеларији и започели самостални живот у железничким станицама, хотелима, аеродромима и другде.

Телекоцке у предворјима пословних зграда и хотела су прави спас за заузете и људе у журби у великим урбаним срединама у Јапану, где због велике концентрације популације и саобраћаја, као и због начина рекламног оглашавања – путем великих екрана на зградама, возила са разгласима и џинглова који се пуштају на улазима у продавнице – владају ужасне гужве и константна бука која онемогућава разговор и концентрацију у покрету.

Такође, много Јапанаца живи у предграђима и на посао путује више од сата у препуним возовима са више преседања – то је време које не може бити утрошено на продуктиван начин, па су за њих мини-канцеларије постављене на железничким станицама, дуж њиховог пута, врло корисне.