Смедеревци се против дивљих депонија боре уз помоћ апликације

Становници Смедерева и околине за савезника у борби против проблема дивљих депонија однедавно имају и технологију. Мобилна апликација требало би да омогући активније учешће свих грађана Смедерева у управљању отпадом.

Проблем ће на тај начин постати видљивији, а притисак јавности да се он реши много већи.

„Апликација је један модеран и практичан алат који служи да повеже грађане који увиђају проблем у свом окружењу са надлежним, односно одговорним институцијама. На средини те везе је организација цивилног друштва, као што и треба да буде, јер грађани путем организовања могу лакше да испуне своја права него кад појединачно наступају“, каже за РТС др Бранислав Тодоровић из удружења „Проток 21“.

Апликација је доступна у Плеј стору и може се преузети за обе платформе. Пријављивањем се добија могућност да се једном фотографијом дивље депоније, сметлишта, било каквог ругла или неодговорног управљања отпадом, врло једноставно уцртава локација на којој је потребно реаговати.

„Ми смо мислили да ће то бити црна мапа Смедерева, али заправо имамо добро интересовање и ван Смедерева за целу Србију. На основу те мапе континуирано, хронично, стално ћемо притискати Јавно комунално предузеће које је одговорно за уклањање тих депонија, али и доносиоце одлука у градској управи који су дужни да се старају о животној средини и да те депоније уклоне, али и такође да спрече да се оне поново стварају“, објашњава Тодоровић.

И поред система новчаних казни, дивље депоније су све веће и све их је више. Организација „Проток 21“ креирала је апликацију у оквиру пројекта „Проширење мреже прикупљања отпада на територији града Смедерева“. Пројекат финансира Европска унија, Фондација „Фридрих Еберт“ и Канцеларија за сарадњу са цивилним друштвом Републике Србије.

„Уочили смо да је проблем комплексан и да настаје на више нивоа. Прошле године уклоњено је 37 дивљих депонија са територије Смедерева. За неколико недеља коришћења апликације видимо преко 40 (депонија), а неке на потпуно истим локацијама“, истакао је Тодоровић

Према његовим речима, неопходно је едуковати становништво, информисати људе о штетности дивље депоније, сметлишта имају на квалитет воде, земљишта, ваздуха, пољопривредних производа, али и на естетику, репутацију села и града.

„Ради се и о томе да одговорне институције морају обезбедити услове грађанима да одлажу тај отпад. На територији Смедерева постоји 27 села. Са територије свега два села системски се делимично прикупља отпад. Остатак становништва је принуђен да се сналази или да самостално одвози отпад на депоније, што није реално очекивати. То је важан елемент због којег се дивље депоније поново и стварају“, нагласио је Тодоровић.

Осим апликације, удружење „Проток 21“ спровела је кампању – пилот пројекат на територији шест поморавских села у оквиру којег је кроз уличне акције подељено информативних материјала на више од 4.000 адреса.

„На интернету и у медијима спроводимо интензивну заговарачку кампању и са те стране освеђћујемо грађане да не треба да неодговорно управљају отпадом. Са друге стране, уз помоћ стручних лица, креирали смо модел проширења отпада за шест села који треба да узме у обзир број становника, територијалну распоређеност, потребе за кантама, контејнерима, превозним средствима, радном снагом, финансијски аспект. Модел ће бити представљен градској управи и Јавном комуналном предузећу на округлом столу у наредних месец дана“, најавио је Тодоровић.