Матрична микроскопија – технологија за посматрање звезда нашла примену и у медицини

Директно посматрање мозга је веома тешко и захтева инвазивне методе и опасне хируршке захвате отварања лобање. Захваљујући технологији позајмљеној из астрономије, научници ће моћи да виде јасну слику кроз лобању пацијента.

Порозне и често нехомогене структуре костију чине да се приликом снимања светлост расипа на неочекиване начине, што потпуно онемогућава напоре да се кроз њих „види“ помоћу постојеће медицинске технологије.

Међутим, научници су сада открили нову методу за стварање јасне слике онога што се налази испод лобање захваљујући распршеној инфрацрвеној светлости коју емитује ласер.

„Наш микроскоп омогућава да истражујемо фине унутрашње структуре дубоко у живим ткивима које се не могу видети на било који други начин“, наглашавају Сеокшан Јун и Хојун Ли са Корејског универзитета.

Претходна технологија позната као трофотонска микроскопија имала је ограничене могућности и могла је да се користи само за снимање неурона у мозгу мишева, све што је било веће захтевало је оперативни захват.

Та технологија такође, захтева и веће таласне дужине и специјализовани гел за рад и има ограничену пенетрацију, али носи и значајан степен ризика од наношења штете субјекту снимања.

Међутим, комбинујући ову постојећу технику са технологијом која се користи у астрономији, Јун и његов тим су успели да ураде снимак неуронских мрежа код мишева у веома високој резолуцији.

Овај поступак у астрономији познат као рачунска адаптивна оптика, ублажава изобличења током посматрања свемира са земље, али се показала као веома драгоцена и у снимању мозга.

Нова технологија – ласерско скенирајућа рефлексно-матрична микроскопија (LS-RMM) – извлачи комплетан скуп података из улазно-излазног одговора после деловања расејане ласерске светлости.

Другим речима, неки фотони ласера могу проћи кроз лобању, док су други расејани у различитим правцима. Нови поступак узима у обзир податке изведене из свих фотона како би се створила потпунија слика мозга иза коштаног зида, исправљањем било каквих изобличења.

„Ово ће нам у великој мери помоћи у раној дијагнози болести и убрзати истраживање у свим областима неуронауке“, наглашавају истраживачи.

За сада, један од главних недостатака је то што су потребни веома снажни рачунари како би се добила тачна интерпретације рефлексионе матрице. Али метода је тек у повоју те се очекује да ће и овај проблем бити решен.