Може ли Турска да оствари сан о ловцу пете генерације и да ли су Руси лажно скромни

Претходне недеље остала је запажена изјава шефа савезне службе Русије за војнотехнолошку сарадњу Дмитрија Шугајева да би, ако изађе на светско тржиште оружја, турски авион пете генерације ТФ-икс могао да постане конкуренција руском Су-57.

Појавили су се разни коментари међу аналитичарима и војним стручњацима, иако је један од тих авиона пред увођењем у активну службу, а други је прилично далеко од тога. Неки су се јављали с тврдњама да је та изјава куртоазна и да су Руси лажно скромни, јер пред Турском је и даље велики пут до ловца пете генерације.

Ловачки авиони су међу најкомплекснијим машинама на свету и њихова производња захтева веома напредну технологију и улагање велике суме новца. Турски сан о авиону нове генерације нарочито је подгрејан претходних година, али многи сумњају да он може бити остварен. Ипак, свака реализације почиње од идеје, а идеја захтева подршку.

Незахвално је предвиђати кретања у будућнсти када је реч о војним пројектима који су често обавијени велом тајне. Да бисмо могли да говоримо о томе да ли је Турска спремна да произведе авион пете генерације, прво би требало да видимо докле је стигла на том путу.

Какво је тренутно стање? 

До сада најупечатљивија илустрација турског рада на авиону ТФ-икс била је на прошлогодишњој изложби у Паризу када је откривен модел авиона у природној величини. Док су скидали покривач са авиона, пред публиком се прво указао реп на којем је насликан орао, као и турска застава.

Када је откривена цела летелица, већ на први поглед се приметило да је дизајн веома сличан другим авионима пете генерације. Али и тада су многи на све то гледали за одређеном дозом опреза, питајући се има ли Турска технологију за то.

Пројекат за сада носи назив ТФ-икс (Turkish Fighter – Experimental). Предвиђено је да се направи вишенаменски борбени авион са примаром сврхом за остваривање надмоћи у ваздуху. Летелицу развија ТАИ ("Turkish Aerospace Industries") у сарадњи "БАЕ Системс".

Циљ је да ТФ-икс замени садашњу окосницу турског ратног ваздухопловства, много пута доказане ловце Ф-16, али и да буде понуђен за извоз. Када је реч о неким роковима, било је најављено да ће први прототип полетети 2023., али је то касније померено за 2025. годину.

Идеја се родила још 2010. године када је одлучено да Турска крене у развој националног ловца нове генерације, а убрзо након тога је пројекат додељен компанији ТАИ.

После пет година планирања и предлога, 2015. године је објављено да ће ТФ-икс бити двомоторни авион. У децембру 2017. године ТАИ је објавио прелиминарне спецификације у могућности авиона.

Неке од опција које имају авиони пете генерације, а које су предвиђене су: фузија сензора, напредна спознаја ситуације, смањена уочљивост, као и велике могућности маневрисања.

Пошто је план био веома амбициозан, изабрана је британска компанија "БАЕ Системс" да пружи помоћ. ТФ-икс ће бити једносед, што инжењерима оставља много више места за уградњу технологије која омогућава пилоту да се више фокусира на тактичке задатке.

Срце сваког авиона је мотор, а у трку за најважнији део укључиле су се многе познате компаније. Прве примерке ће највероватније покретати два мотора ГЕ Ф-110, док се не развије нови мотор. ТФ-икс ће имати могућности интеграције са дроновима путем криптованих веза.

Авион пет плус генерације? 

Амбициозан приступ потврђен је и на званичном сајту ТАИ, где је истакнуто да се ТФ-икс производи у циљу задовољења потреба ваздухоловних снага Турске после 2030. године.

Поносно је наведено да ће Турска бити једна од само неколико земаља које поседују неопходну технологију, знање и могућности за производњу авиона пете генерације. Заправо, наглашено је да ће то бити авион пет плус генерације, што је многима запарало уши.

Планирано је да ТФ-икс буде у оперативној употреби све до седамдесетих година овог века, као и да има могућност сарадње са другим авионима, као што је Ф-35.

На сајту су наведени и технички подаци који кажу да ће авион бити дугачак 21 метар и да ће имати распон крила 14 метара, као и висину од шест метара.

То значи да ће бити око три метра дужи од Ф-22, са сличним распоном крила, а чак пет и по метара дужи од Ф-35. По димензијама најсличнији ће бити руском ловцу пете генерације Су-57, који је само метар краћи.

У овом тренутку је сигурно прерано о томе говорити, јер зависи од многих фактора, али је планирано да ТФ-икс има максималну брзину од 1,8 маха (око 2,200 километара на час) и да лети на максималној висини од 17.000 метара.

Висока технологија захтева знање, али предуслов за то су средства. Пре две године је објављено да ће за пројекат бити потребно 1,2 милијарде америчких долара и да ће морати да се укључи око 3.200 радника.

Треба ли Турској ТФ-икс 

Никоме није забрањено да сања о великим успесима, али прво би требало да одговоримо на питање да ли је Турској заиста потребан авион пете генерације?

Како пише TRT World, Турска тренутно има око 240 авиона Ф-16 и око 40 ловаца-бомбардера Ф-4, који су при крају животног века. Тридесетак авиона Ф-16 су новији модели који су уведени у употребу између 2011. и 2013. године.

Међутим, ускоро би Турска стратешки могла да заостаје за конкурентима, пошто се очекује пензионисање многих авиона. Земље у њеном окружењу модернизују авионе четврте генерације и "намигују" авионима пете генерације. На пример, Грчка је показала интересовање за Ф-35 и надоградила је своје Ф-16.

Потреба за националним авионом нарочито је уочљива ако се гледа кроз перспективу географског положаја Турске, њене историје, као и интервенција у којима је за земља учествовала последњих деценија (нпр. сукоби у Сирији и Либији).

Турска има другу по снази армију у НАТО-у. Последњих година нарочито је приметна нека врста блансирања Анкаре између истока и запада. Због набавке противваздушног система С-400 од Русије, Сједињене Државе су искључиле Турску из програма Ф-35, што је вишеструко увећало њену потребу за сопственим ловцем.

Такође, поседовање властитог авиона пружа земљи много више могућности да води независнију политику и да буде отпорнија на евентуалне санкције. И за крај, није неважна ни продаја авиона другим земљама од које може да се заради, нарочито уколико би ТФ-икс био повољнији у односу на конкуренте.

Из свега тога се може закључити да ловац пете генерације представља реалну потребу Турске, чак и ако се изузме понос који изазива сазнање да сте способни да произведете нешто толико софистицирано.

Трновит пут од сна до јаве 

Дакле, потреба је ту, а какве су могућности? Многи се питају има ли Турска довољно искусних инжењера и знања да произведе ловачки стелт авион.

Значајно је то што ТАИ већ производи авионе Ф-16 према америчкој лиценци, али и многе друге летелице.

Такође, турске компаније нису играле малу улогу у развоју система и делова за Ф-35 и А400М. Према порталу Defence World, Турска је произвела чак 844 дела за Ф-35, али је страница која говори о учешћу турске индустрије у том пројекту обрисана са сајта f35.com и може се пронаћи само у кеш меморији.

Важно је што Турска обезбеђује авионику и програме надоградње за многе авионе. Међутим, дизајн и развој сопственог савременог ловачког авиона је нешто сасвим друго. Нарочито ако је реч о авиону пете генерације.

О томе сведоче и искуства држава које су се упустиле у такве подухвате и које имају напредну технологију и знање.

Амерички Ф-22 је и даље најскупљи ловачки авион у историји, док је развој Ф-35 у којем су учествовале многе земље трајао скоро две деценије, а и даље није почела производња у пуном капацитету. И ту је било много одлагања и исправљања грешака.

Русија, која има фантастично искуство у производњи борбених авиона, потрошила је десетак година напорног рада, а Су-57 још увек није уведен у активну службу. Очекује се да ће се то догодити крајем ове године, али и тада ће га покретати мотори који су уграђени у друге летелице, док је нови мотор најављен за око пет година.

То су неки подаци који би могли да обесхрабре турске конструкторе. Иако Турска има одређена искуства, вероватно ће јој бити потребна сарадња са многим компанијама из света, али и много рада и уложених средстава.

Највећи изазов за Турску могли би да буду производња радара на носу авиона, развој система за електронско ратовање, интерфејс у кокпиту, као и интеграција са другим системима.

Свакако, важна ствар биће стрпљење за велики број проба и тестирања, док се не докаже способност за тако велики подухват. И даље ће бити оних који ће сумњати да је могуће да ТФ-икс полети на начин да буде конкуренција осталим авионима пете генерације, а на турским конструкторима је да их демантују.

Иако цитат можда није примерен за производњу наоружања, Еленор Рузвелт је рекла да будућност припада онима који верују у лепоту њихових снова.