Како контроле лета контролишу дронове

Ваздушна лука у Мадриду је била затворен,а а 26 летова је било преусмерено на друге аеродроме. По процедури, после овог инцидента мора бити спроведена детаљна истрага, објашњава гост Јутарњег програма, Петар Војиновић уредник портала Танго сикс.

„Веома је тешко да пилоти уоче дрон, посебно те мање који се користе у комерцијалне намене, оне што снимају свадбе на пример, што значи да су били веома близу авиона. Већ се на друштвеним мрежама појављују и снимци које су путници забележили како дрон удара у крило или слично, но и поред тога што он не може драстично да оштети летелицу, уколико не погоди мотор, али јако је битно да дронови не смеју летети близу аеродрома“, наглашава Војиновић.

Постоје дронови који у себи имају системе који им онемогућавају да се уопште полете у радијусу од пет до десет километара око међународног аеродрома. Директорат цивилног ваздухопловства, као регулаторно тело у Србији, је увело правило да свако мора да региструје свој дрон и Директорат издаје дозволе руковаоцима беспилотних летелица.

„Не постоји школа за обуку, мада се српски кластер беспилотних летелица припрема да започне акцију едукације, али је регулаторно битно да надзорно тело зна за сваки купљен или увезен дрон, да су регистрације заведене и да руковаоци полажу нека општа правила уптребе која је веома једноставна, једино је важно да се упознају са лошим последицама и штетама које могу изазвати, како то не би радили“, додаје гост Јутарњег програма.

Неке институције у Србији већ раде на изради евиденција и апликација помоћу којих ће моћи да се прати када и ко лети у ком делу ваздушног простора. Правилником је предвиђено да простор одобрен за коришћење износи 500 метара у пречнику од оператера на земљи, а да је максимална предвиђена висина лета дрона 100 метара.

„Већи број мањих летелица компликује контролу, тако да ова правила нису толико рестриктивна, колико су намењена да се што боље организје праћење ко све лети ради опште безбедности“, напомиње Петар Војиновић.

Према Закону о јавном реду и миру, ако управљањем дроном угрозите нечију сигурност или јавни ред и мир, плаћа се казна од 50.000 до 150.000 динара. Предвиђена је и казна затвора у трајању од 30 до 60 дана. Дронови не смеју да лете ноћу због техничких ограничења, мада постоје и они који могу да добију дозволу за ноћно снимање уколико поседују додатне светлосне сигнализације како би били уочљиви.

Дронови брзо напредују, има их који лете брже од 100 километара на сат, тежих од 20 килограма и имају мале млазне моторе или слично и веома високе перформансе, мада се они користе пре свега у војне сврхе.

Концесионар Београдског аеродрома „Никола Тесла“, компанија „Ванси“ је наставила добру праксу и има систем за активну заштиту против дронова који не постоји чак ни у ширем окружењу. Ови системи имају двослојну заштиту и могу да онеспособе дронове, напомиње уредник портала Танго сикс.

„Међутим, ту је на делу непрекидна трка мачке и миша. Технологија се развија, али у тим трендовима заштите Београдски аеродром ће бити један од ретких који ће имати тако добре системе обезбеђења, истиче на крају гостовања у Јутарњем програму Петар Војиновић.