Опасна трговина плаћеним лајковима

Неколико кликова за 80 евра и то је то. Тања Кине је одмах на својој Фејсбук страници имала 500 додатних лајкова.

Директорка дизајнерске агенције и председница ФДП-а једног округа на северу Немачке платила је прошле године провајдеру "Paidlikes". Плаћени лајкови да је промовише на друштвеним мрежама.

За "Paidlikes" раде такозвани „кликворкери“ – по налогу поручиоца за новац марљиво лајкују. Циљ Тање Кине је био да њен профил буде посећеније, а она познатија.

„Од тада много размишљам о томе зашто сам покушала да повећам свој домет и препознатљивост“, каже Кине за Дојче веле.

„Ја сам локална политичарка. Али, на покрајинским изборима, надмећем се са професионалним политичарима.“

А они, наставља Тања Кине, имају сараднике који се професионално брину о друштвеним медијима и свакодневно извештавају о најновијим активностима и објављују слике.

„То је нека врста притиска, који преносите на себе јер и ви желите то да постигнете“, каже она. 

SZ, WDR и NDR открили лажне лајкове

Истраживачка мрежа у коју су укључени новинари дневника Зидојче цајтунг и ТВ канала NDR и WDR објавила је да Тања Кине, али и хиљаде других Немаца, укључујући музичаре, фитнес тренере и трговце аутомобилима – купују лајкове на интернету.

Научници са Универзитета "Rur Bohum" претходно су учинили доступним податке са платформе "Paidlikes".

Према наводима истраживачке мреже, на листи наручиоца се могу наћи политичари из свих већих странака: po 17 из ЦДУ/ЦСУ и ФДП-а, 14 из СПД-а, 11 из АфД-а и по троје из Зелених и Левице.

Није јасно да ли су они увек давали налоге за плаћене лајкове. Тања Кине је то урадила, али на попису се налазе и имена оних који негирају да су за то плаћали.

Иза лајкова могу стајати тајне присталице или конкуренти који се надају да ће дискредитирати противнике лажним лајковима. Лајкови могу да буду само варка како се би уочила стварна манипулација. Али зашто би пар купљених лајкова локалне политичарке били проблем?

Заинтересован је и НАТО

Зато што иза тога стоји читава индустрија за манипулације, каже Швеђанин Себастијан Беј. Он је експерт за дигиталне манипулације у „Стратешком комуникацијском центру“ Стратком у Риги. Стратком саветује НАТО, чак и ако није део заповедне структуре војне алијансе.

„Идентификовали смо компаније широм света“, рекао је Беј, „од Европе до Русије, Филипина или западне Африке, који зарађују на манипулацијама у друштвеним медијима“.

Беј и његове колеге посебно су забринути због тога што је манипулација у друштвеним медијима једноставна, јефтина и свима доступна. Истражујући ово тржиште они су за 300 евра успели да купе на хиљаде коментара и пратилаца као и десетине хиљада лајкова и прегледа.

„На почетку смо мислили да ћемо морати запослити хакере у даркнету и другим најмрачнијим местима на интернету. Али, те даваоце услуга је лако пронаћи на Гуглу или Бингу, где они чак постављају рекламе.“

Бизнис са оваквим манипулацијама има последица. „Узмите власника ресторана који купује позитивне критике за себе или негативне критике за свог конкурента. То је онда превара.“

Како каже Беј, технолошки дивови попут Гугла и Фејсбука не раде довољно против таквих превара. У експерименту истраживача, четири од пет манипулираних интеракција нису избрисане ни након четири седмице. „То није увек технички лако. Али компаније не улажу довољно да би решиле тај проблем.“

Лажни лајкови угрожавају и демократију

Али манипулација друштвеним медијима није само сметња и опасност за економију, каже Беј. „Ако користите лажне лајкове и манипулишете алгоритам, онда такви садржаји постају тренд и препоручују се многим људима.“

Владе неких земаља то могу искористити како би манипулисале демократске дебате на мрежи.

„Можете поткопати легитимне и појачати нелегитимне гласове. Лажним профилима можете пробудити погрешан утисак и представити се као део локалне дебате. Тешко је открити шта је стварно, а шта погрешно“, каже Беј, „и ко стварно стоји иза тога.“

Ако се расправама манипулише на тако промишљен начин, онда је то врло упитно, каже локална политичарка Тања Кине. Убудуће ће се држати подаље од оних који продају лајкове. „Нећу то више радити јер такође мислим да то ништа не доноси. „Убудуће ћу више ићи на личне разговоре и сусрете. Било би добро да сви размислимо о томе, да се освестимо и вратимо нашим вредностима“, закључује Тања Кине.