Србија годишње заради од 50 до 100 милиона евра од видео-игара

У првом извештају о индустрији видео-игара у Србији истиче се да је, упркос баријерама са којима се сусрећу компаније које производе видео-игре, екосистем ове индустрије добро развијен, што је предност за домаћу гејминг индустрију.

Асоцијација индустрије видео-игара Србије тренутно окупља 65 предузећа која се баве производњом и развојем видео-игара, али у извештају нису учествовале све компаније, пошто се односи на 2018. годину.

Највише предузећа је у Београду, њих 38, док је 14 компанија регистровано у Новом Саду. Четири компаније имају седиште у Нишу, а по једно предузеће које се бави видео-играма налази се у Врњачкој Бањи, Вршцу, Горњем Милановцу, Панчеву и Црвенки.

Процена је да су компаније које производе видео-игре, током 2018. године, приходовале између 50 и 100 милиона евра.

Током 2018. године објављено је више од 70 видео-игара, а од тога су 74 одсто издале саме компаније, док је 20 одсто пуштено у продају путем неког издавача.

Највише компанија се бави производњом видео-игара за мобилне платформе, док је значајан и проценат предузећа која производе игре за рачунаре, конзоле и интернет платформе.

Највећем броју компанија (36 одсто) било је потребно до шест месеци за развој једне игре, док је 28 одсто предузећа видео-игру развијало у периоду до годину дана. Када је реч о расположивом буџету за једну видео-игру, 34 одсто компанија за развој видео-игре није имало више од 10.000 евра.

Према извештају, у тој индустрији је запослено између 1.500 и 2.000 људи, а истиче се и да се развојем видео-игара бави 351 жена. 

Најтраженије занимање у гејминг индустрији јесте програмер видео-игара, а тражени су и специјалисти за маркетинг.

Развијен је екосистем 

„Једна предност је што, за разлику од многих земаља, што из региона, што шире, имамо заиста развијен екосистем. Упркос свим тим хендикепима које имамо као један екосистем и као држава, успели смо да развијемо индустрију која је здрава и која се развија. Тако да је то охрабрујућа чињеница и можда нека предност – ако смо упркос свему томе успели да остваримо ово. Када би се елиминисале те баријере и када би дошло до неког подстицаја, шта бисмо тек све могли да урадимо“, рекао је Никола Чавић, председник Асоцијације индустрије видео-игара Србије.

Најзначајнији подстицај за те компаније биле би финансије, док би дугорочно значило улагање у образовање најталентованијих људи.

„Краткорочно, неопходне су финансије и релативно мали буџети за те стартапове да пређу са модела да раде увече и викендом и да послу посвете пуно радно време, да верују у тај свој пројекат и да имају нека средства која ће им омогућити да их реализују“, истакао је Никола Чавић.

Нема подршке државе 

Када је реч о подршци државе, у 64 одсто предузећа сматрају да тренутно не постоји никаква подршка државе, док 18 одсто компанија оцењује да је одређен ниво подршке присутан, али да није прилагођен гејминг индустрији.

Председник Асоцијације индустрије видео игара Србије Никола Чавић сматра да је перспектива ове индустрије у нашој земљи сјајна.

„Индустрија расте из године у годину. Највећа је индустрија забаве на свету, а ми смо добро позиционирани, тако да мислим да је сјајна перспектива“, оценио је Чавић.

Са овим мишљењем сагласне су и гејминг компаније, пошто се у извештају наводи да је 81 одсто предузећа оптимистично по питању будућности индустрије видео-игара у Србији.