Три основна правила како да заштитите своје податке на интернету

Велика тема данашњице је заштита података о личности и заштита приватности. Не каже се без разлога да су подаци „нафта 21. века“. У таквој ситуацији свако би требало да се запита на који начин води бригу о сопственим подацима, наглашава гост Јутарњег програма, Радомир Лале Марковић, аутор серијала Е-јутро.

„Недавно сам изгубио новчаник и нисам имао готово никаквих проблема. Блокирао сам картице, а сви су ме питали да нисам случајно носио шифре у новчанику. Наравно да нисам. Али, да сам изгубио телефон, имао бих много већи проблем, јер кад неко дође у посед вашег телефона, добија приступ вашим налозима и онда настају проблеми“, наводи гост Јутарњег програма.

Јако је битно да људи схвате да су сами одговорни за начин на који ће заштитити своју имејл адресу или шифре које поседују, напомиње Марковић. Постоје три обавезне ставке. Прво, потребно је пажљиво одабрати шифру. Ако је могуће питати и неког стручњака за савет. Добра лозинка треба да садржи слова, мала и велика, бројеве и неке знакове интерпукције.

Друга јако важна ствар је да се води рачуна где се та шифра уписује. Посебно је важно не прихватати могућност коју нуди претраживач да запамти лозинку.

„Ако прихватите да претраживач запамти лозинку, то је као да сте је написали на мајицу и идете по граду. Ту опцију свакако прескочите“, наглашава Лале Марковић.

Приступ имејл адреси омогућава хакерима и приступ бројним друштвеним мрежама, приватној и пословној преписци, па чак и информацијама о финансијама. Већина људи поседује Џимејл адресу јер има Андроид уређај. Поставља се питање колико су сигурни сервиси као што је Џимејл или Јаху.

„Ти сервиси су пружили разне могућности заштите. Један од њих је и Гугл 'секјурити чек-ап', што се препоручује свима да ураде. То је један сет безбедносних протокола. Гугл вас води кроз тај процес како треба да се заштитите. Чак и ако изгубите шифру, пошто имате рикавери имејл адресу преко које можете да промените лозинку“, објашњава Лале Марковић.

У Европској унији финансијске куће користе и секјурити ки, мали УСБ уређај који служи за идентификацију корисника. И Џимејл подржава овакве уређаје.

„То користе велике финансијске и државне институције. Тиме се постиже апсолутна сигурност, али тешко да ће обични грађани доћи у ситуацију да на тај начин заштите своје податке. Али, уместо тога, добро је на Гуглу искористити и опцију 'фајнд мај дивајс'. Он ће преко џи-пи-еса пронаћи уређај, а ви преко лаптопа можете да га укључите да звони. Мојим колегама је успело да пронађу тако свој телефон“, каже на крају гостовања у Јутарњем програму, Лале Марковић.