Целокупно културно наслеђе Србије на једном месту – дигитализовано!

Када у поље претраживача укуцамо Лепенски Вир, појавиће се 2.352 резултата. Први доступни дигитализовани податак о том непокретном културном добру од изузетног значаја унео је Завод за заштиту споменика културе. Осим описа археолошког налазишта, линк води до филма о Лепенском Виру, а Гугл мапа показује како до њега стићи.

У сарадњи са Републичким геодетским заводом урађена је мапа свих споменика и установа културе, уз пратеће податке. Велики рат прва је тема која се обрађује, а доступне су информације о значајнијим биткама и догађајима.

„Министарство културе је у протеклих неколико година подржало имплементацију четири информациона система, односно три информациона система и једног електронског каталога у библиотекама, у којима раде запослени у заводима за заштиту споменика, архивима и у музејима Србије. Те базе смо одређеним механизмима повезали и из тих база вучемо податке који су доступни свим грађанима Србије кроз претраживач културног наслеђа Србије“, навео је др Дејан Масликовић, помоћник министра за дигитализацију културног наслеђа и савременог стваралаштва.

Од до сада два милиона унетих података, највише је оних из књижног фонда, затим о покретним културним добрима које чувају музеји, архивској грађи и непокретним културним добрима којих је на територији Србије око 2.500. Портал бележи неколико хиљада посета дневно, а међу појмовима који се највише претражују су – Карађорђевићи, Обреновићи, Паја Јовановић, Сава Шумановић.

„На овај начин ми улазимо коначно у доба отворених података који су јако важни због технолошког развоја, вештачке интелигенције и машинског учења. Оне културе и они народи који не буду имали скупове података над којим ће моћи вештачка интелигенција да се обучава, неће постојати у будућности или неће бити препознати“, истиче Адам Софронијевић, заменик управника Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“.

До сада је утрошено око 50 милиона динара, а највећи терет поднео је „Мајкрософт Србија“ јер је најскупља израда пројекта. Ради се са великим ентузијазмом и користе постојећи ресурси.

„Млади нису заинтересовани у великој мери да се запошљавају у установама културе, тако да је то тренутно једини проблем који имамо. Финансијска средства нису проблем, опрема није проблем, проблем су само људи који треба да се баве процесом дигитализације“, нагласио је Масликовић.

Процењује се да ће све базе у институцијама културе бити испуњене дигиталним културним добрима и процес дигитализације окончан у наредне четири године.