Огромно улагање јапанске компаније у творца ChatGPT-a, непоколебљива вера јапанског Била Гејтса у OpenAi

Јапански див из области телекомуникација група „Софтбенк“ прошле недеље је убризгала нове 23 милијарде долара у деонице америчке компаније "OpenAI", јављају медији у Земљи излазећег сунца.

„Софтбенк“, који је један од доминантних мобилних оператера у Јапану и већ четврт века пуно улаже у старт-апове, али и зрелије фирме из света информационе технологије, роботике и вештачке интелигенције, тиме је увећао своју инвестицију у америчку компанију, творца ChatGPT-a, на чак 34,7 милијарди.

Власнички удео „Софтбенка" у америчком предузећу је захваљујући тој додатној инвестицији порастао на 11 одсто.

Шеф компаније, предузетник Масајоши Сон познат је по бројним крупним улагањима и томе што је након победе Доналда Трампа на председничким изборима крајем 2024. смело обећао да ће његова компанија у идуће четири године у привреду САД уложити чак 100 милијарди долара.

Мада је један број коментатора био скептичан у вези тога да ли Сон заиста може да испуни тако екстравагантно обећање, чини се да овај шездесетосмогодишњи јапански бизнисмен корејског порекла на добром путу да то учини.

Јапански Бил Гејтс?

Техно олигарх Сон, чије се лично богатство процењује на око 54 милијарди долара, је своју компанију основао 1981. године у граду Фукуоки на јужном острву Кјушу – то је била мала радионица у којој су склапани компјутери по жељи купаца.

Она је, међутим, брзо нарасла, те ушла у крупне послове везане за интернет и телефонију. Постала је и власник локалног бејзбол клуба, који је захваљујући њеним финансијским инјекцијама постао вишеструки шампион и један од најјачих тимова у земљи.

Након што је проширио пословање из компјутерског у телекомуникациони сектор, „Софтбенк“ је у Јапану стекао астрономске приходе тако што је први у Јапану у продају увео „ајфоне“ америчке компаније „Епл“. Тако је дубоко трансформисао домаће тржиште мобилних уређаја, којим су до тада неприкосновено доминирали домаћи произвођачи класичних мобилних телефона „Сони“, „Панасоник“ и „Шарп“.

Јапански милијардер нарочито се прославио невероватним добитком који је стекао захваљујући скромној али правовременој инвестицији од 20 милиона долара у кинеску интернет фирму „Алибаба“. Наиме, након што је она остварила експоненцијални раст и Сон продао деонице у свом власништву, у џепу му је остало чак десет милијарди долара профита.

Та серија успеха од њега је направила легендарну звезду пословног света у Јапану, једну врсту јапанског Била Гејтса или Стива Џобса, мада његова компанија заправо никада није потрошачима понудила сопствене оригиналне производе, већ ју је пре одликовало добро улагање у времену процвата нових телекомуниционих технологија.

Да ли је будућност инвестиције у "OpenAI" заиста светла

Његов „Софтбенк“ сада је, уз амерички „Оракл“ и MGX из Уједињених Арапских Емирата, важан улагач у мастодонтски пројект за развој вештачке интелигенције и дата центара по имену „Старгејт“, који предвиђа инвестиције у енергетску и електронску инфраструктуру у САД у износу од чак 500 милијарди долара управо за потребе компаније "OpenAI", у чије руководство и светлу будућност Сон, чини се, има непомућену веру.

Наиме, у јуну је на скупштини деоничара своје компаније изјавио да верује да ће "OpenAI", који је основан као непрофитабилна организација и због тога морао да прође кроз низ сложених правних трансформација како би постао компанија која ради за профит, „у будућности бити постати највреднија компанија на свету“.

И главни одговорни за финансије „Софтбенка“ Јошимицу Гото недавно је јапанским медијима изјавио да је вера његове компаније у генералног директора "OpenAI"-ја Сема Алтмана „изузетно јака“ и да јапанска компанија неће улагати у (америчке) ривале "OpenAI"-ја у области вештачке интелигенције, као што су „Гугл“ и „Антропик“.

Ово све упркос томе што многи економисти и пословни људи доводе у питање профитабилност, па и одрживост "OpenAI", са обзиром да он већ сада он грца у великим дуговима, захтева даља монументална улагања, те се суочава и са озбиљном кинеском конкуренцијом, која се не устеже да своје производе учини доступним бесплатно или по знатно нижим ценама од америчких.

Инвестициона банка ХСБЦ, на пример, у новембру је (пре најновије финансијске инјекције "Софтбенка") објавила процену да "OpenAI" неће постати профитабилан све до 2030. године и да ће му требати чак око 207 милијарди долара додатних улагања и позајмица да би остварио своје планове раста (ово након потписивања вишегодишњих уговора од чак 250 милијарди долара са „Мајкрософтом“ и 38 милијарди са „Амазоном“).