Електрични аутомобили: Одакле енергија за све?

У чланку на сајту једне од водећих компанија за иновативне урбанистичке пројекте, Копенхагенајз, Хендерсон пише да није изненађујуће што лидери светске климатске политике и највећа тржишта аутомобила – Калифорнија, Немачка и Кина – пропагирају масовно јавно субвенционисање опште електричне моторизације.

Чак и земље с „најзеленијим транспортом у свету“ – бициклистичка Данска и железницом богата Швајцарска су се томе придружиле, док Холандија решење за електричне аутомобиле види у забрани продаје конвенционалних аутомобила с бензинским моторима до 2025. године.

Привлачност електричних аутомобила је у томе што ће се у потпуности окренути обновљивим изворима енергије, зато их рекламирају као „зелене аутомобиле“, „угљенично неутралне“ и возила „с нултом емисијом гасова“.

Али, пише Хендерсон, нико не показује колико је то додатно оптерећење, јер, ако се погледају обновљиви извори енергије, јасно је да за њих већ конкуришу други, постојећи легитимни захтеви за „зеленим“ кућама и становима, и јавним превозом.

Широм света – од Калифорније, преко Европе, до Кине, „надамо се да ће се све у нашим кућама покретати енергијом из обновљивих извора што се сматра кључем одрживости климе у будућности. У Данској која је вероватно најближе том циљу, али има само пет ипо милиона становника, турбине на ветар могу да осветле већину кућа само неких ветровитих дана.

Али, зими Данској треба угља, гаса и спаљивања смећа да би се грејала, а њен програм турбина на ветар није довољне величине за пуњење батерија аутомобила. Неки ту забринутост одбацују говорећи о џиновским батеријама које тек треба изградити, за складиштење електричне енергије добијене од ветра за дане када ветра нема.

Ипак, не би ли требало да тај „ускладиштени ветар“ не иде у батерије аутомобила, него да иде домовима и канцеларијама, и шта је са струјом за потпуну електрификацију данских железнице и метроа у Копенхагену, зар не би требало да ветар иде најпре у шински превоз, пита Хендерсон.

Соларна инсталација вредна две милијарде долара

У Калифорнији, најновија соларна инсталација може да струјом напаја 140.000 домова ако је дан оптималан. Коштала је више од две милијарде долара, уз 80 одсто субвенција из федералне касе САД. Да би се тако струјом снабдевало постојећих 12-13 милиона домова у Калифорнији, било би потребно изградити још бар 87 таквих соларних електрана, и још 40-50 електрана за потребе 20 милиона становника Калифорније очекиваних до 2050. године.

То је огроман, индустријски трошак, и чак и да је могуће поставити соларне електране жртвујући пустиње, шта ће бити с мање сунчаним регионима САД, као и са индустријом и канцеларијама Калифорније, а поготово са огроминм електричним возним парком – данас Калифорнија има 24 милиона аутомобила. То тим пре, јер је она већ сада вероватно достигла употребљиви максимум коришћења енергије ветра.

Проблем су и сами обновљиви извори, јер иако заљубљеници у струју замишљају да ће и електрична возила и обновљиви извори који их покрећу, бити „угљенично неутрални“ и без фосилног горива, ипак није тако. Батерије, како за аутомобиле, тако и за огромна складишта енергије ветра и сунца, производе се од руде, какав је литијум, с много отрова и проблема са отпадом. Фабрике батерија, биле оне у Кини или Невади, неће радити на ветар или соларну енергију осим ако се та енергија не узме од домаћинстава. Фабрике сада раде на угаљ, гас и нафту, а тако ће бити и убудуће.

За производњу све модернијих „наноматеријала“ троше се огромне количине енергије, уз далеко већу емисију гасова штетнијих од угљен-диоксида. Из тога произлази да Данска може да ветровитих дана буде „зелена“, али само зато што је права емисија загађења пресељена у Кину, Немачку и другде где су светски центри производње челика, опреме, аутомобила.

Електрични аутомобили ће и даље имати гуме произведене од нафте, делове од пластике, олова, алуминијума и хемикалија од угљеника које доприносе интензивнијем испуштању гасова који загревају климу. Биће и одржавања возила, одлагања или рециклирања што све троши масивне количине енергије и ресурса, од којих се ниједан не појављују у енергетским билансима Калифорније или Данске, констатује Хендерсон.

Да би заиста настао светски масован систем аутомобила с погоном на струју, све пустиње света, равнице, сва плитка мора, и сви планински гребени би морали бити потпуно покривени силицијумом, челиком и пластиком. То би била ескалација потрошње енергије огромних размера, пише Хендерсон.

Затим, ту је повећана мобилност електричног аутомобила јер ће их људи возити више сматрајући да су „зелени“. Ентузијасти ће покривати куће панелима за допуну батерија аутомобила што је формула за још више вожње.

„Електрични аутомобил, сам по себи не може бити тако лош. Али сан о масовној електричној моторизацији као замени постојећег система аутомобила, може бити ноћна мора“, пише Хендерсон.

Професор сматра да би „можда требало да фосилно гориво и емисију гасова стаклене баште трошимо за изградњу брзих пруга и електрификацију масовног транзита, а окренемо се бициклима и компактним градовима по мери пешака, користећи ветар и соларне панеле за енергетски ефикасније домове“.

„Дакле, ту је изазов за индустрију и свакога ко сања будућност електричног аутомобила. Покажите нам бројеве. Одакле ће долазити енергија, и како ће то стварно изгледати?“, закључује Хендeрсон.