Преминуо аутор бестселера и велики „неваљалац“ британског конезервативизма Џефри Арчер

Током осамдесет шест година живота био је скандалмахер торијеваца, али и аутор бестселера, који су обележили другу половину двадесетог века.

Иза њега остаје неизбрисив опус тридесет једног романа, петнаест књига за децу, седам кратких прича, три драме, али и исто толико затворских дневника.

Његова дела продата су у око три стотине двадесет милиона примерака.

Само његов најтиражнији роман Каин и Авељ разграбљен је у преко тридесет четири милиона примерака.

Отац преварант, мајка новинарка

Џефри Арчер рођен је у северном Лондону усред непрекидног нацистичког бомбардовања 1940. године.

Још као беба сели се на далеки запад Енглеске, далеко од војних сукоба, у идилични Самерсет.

Његова породица купује кућу у месташцу Вестон-супер-Маре чија је власница била мајка незаборавног Монтипајтоновца Џона Клиза.

Тако беба Џефри наслеђује собу годину дана старијег дечака, који ће израсти у једног од највећих британских комичара.

Џефријев отац Вилијам био је бигамиста и преварант.

Када се Џефри родио, Вилијам је имао чак шездесет четири године, а за њим су биле деценије суђења, кауција и условних казни, пре свега због лажног представљања и превара на лондонској берзи.

Несумњиво је да је Вилијам Арчер послужио као инспирација за неке ликове Џефријевих романа, али и за „најсмелије“ потезе његове политичке каријере.

Са друге стране, његова мајка Лола подарила му је талент за писање.

У време када су жене у Британији, које су сопственим радом одржале привреду током Другог светског рата док су мушкарци били на фронтовима широм света, враћене у кухињу и улогу домаћице, Лола је писала колумну за локални лист Вестон меркјури.

Због њених описа Џефријевих дечачких авантура, он је био жестоко малтретиран у локалној школи Велингтон.

Касније ће тврдити да је похађао престижни Велингтон колеџ у пребогатом Беркширу.

Пут у Оксфорд

Џефри Арчер завршио је само два разреда гимназије што је у то време било потпуно нормално за будућег чиновника или малог привредника, али не иза будућег политичара владе Маргарет Тачер.

Провео је око седам година на војној и полицијској обуци и као наставник физичке културе.

Са двадесет три године уписује једногодишњи постдипломски курс из педагогије на Универзитету у Оксфорду.

Касније се шушкало, мада то никада није доказано, да је Џефри Арчер место на престижном универзитету обезбедио лажним преписима непостојеће велике матуре и још мање стварне дипломе једног од америчког универзитета.

Џефри ће се на Брасноуз колеџу задржати чак три године.

Постаће председник Атлетског клуба Оксфордског Универзитета.

И дан данас је други најбржи спринтер у историји Оксфорда пошто је сто метара претрчао за 10,6 секунди.

Пут ка Вестминстеру

На таласу престижа, који му је Оксфорд донео, са двадесет девет година постаје најмлађи конзервативни посланик свога времена.

Пре тога је у Лондону основао фирму за односе са јавношћу, па чак отворио и галерију, специјализовану за модерну уметност на Мејферу надомак краљевских палата и резиденција, џентлменских клубова затвореног типа, Рица, аукцијских кућа Сотеби и Кристи, али и Краљевске академије уметности.

Пет година касније, Арчер ће постати жртва преваре инвестиционе компаније Аквабласт из Канаде.

Писање из нужде

Изгубиће пола милиона фунти, те, као особа, која „има потешкоће са финансијама“, неће моћи да се поново кандидује за место у парламенту.

Да би избегао банкротство, Арчер се окреће писању. Сопствена искуства са инвестиционом преваром претаче у свој први роман „Ни пенија више, ни пенија мање“.

Пет година касније – 1979. године, изаћи ће и његов најславнији роман Каин и Авељ.

Уследиће књижевна каријера, која је Џефрију Арчеру донела светску и непомућену славу.

Повратак политици

Међутим, исто се не би могло рећи за његову политичку каријеру.

Пошто је био изузетно популаран међу чланством Конзервативне странке, Арчер је 1985. године постављен за њеног потпредседника на захтев саме Маргарет Тачер.

Међутим, само годину дана касније таблоид News of the World објављује да је платио две хиљаде фунти проститутки Моники Кохлан.

Ти написи га коштају положаја у странци.

Ултра-лево оријентисани лист Дејли стар одлази и корак даље и тврди да је Арчер платио Кохлан у замену за секс.

Арчер узвраћа судском тужбом и добија одштету од пола милиона фунти пошто успева да убеди суд да је новац дао „из филантропских побуда“.

Током Првог Заливског рата, Арчер организује велику хуманитарну акцију помоћи Курдима у северном Ираку.

Само приход од концерта, који је окупио звезде попут Рода Стјуарта, Стинга, Пола Сајмона и Глорије Естефан, износио је три милиона фунти.

Арчер је за Курде укупно сакупио преко педесет седам милиона фунти.

Иако је касније било тврдњи да је Арчер у приход своје хуманитарне организације убројао и буџете различитих владиних програма помоћи, та иницијатива 1992. године доноси Џефрију Арчеру доживотно место у Дому лордова.

Затвор

Крај двадесетог века Џефри је дочекао на врху британске политичке и светске литерарне хијерархије.

Конзервативна странка га кандидује за прве изборе за градоначелника Лондона 1999. године.

Таблоид News of the World истовремено објављује изјаву једног Арчеровог бившег пријатеља да је током суђења за клевету 1987. године лажно сведочио.

Тврдње листа Руперта Мердока се показују тачним, те 2001. године Џефри Арчер бива осуђен на четири године затвора.

Његови обожаваоци сматрали су да је тако оштра пресуда била делимично и резултат политичке климе на врхунцу популарности лабуристе Тонија Блера.

Одслужио је половину казне у три различита затвора о чему сведоче и његова три затворска дневника.

Вратио је пола милиона фунти листу Дејли Стар, али је на то морао да дода и милион и триста хиљада фунти камате.

Није избачен из Дома лордова, јер за то не постоји механизам, али до званичног повлачења 2024. године није учествовао ни у једном заседању.

Неуморно писање

Двадесет први век припада Џефрију Арчеру писцу.

Радио је неуморно, те не чуди што је уз званично саопштење о његовој смрти, његова издавачка кућа изнад свега хвалила његову радну етику.

Његова последња књига Адам и Ева излази ове недеље.

Џефри Арчер требало је да је званично представи 10. октобра на угледном књижевном фестивалу у Челтнаму, а промовисао ју је недавно и у својој школи Велингтон.

Последњи пут је виђен у јавности дан пре него што је преминуо – потписивао је копије Адама и Еве и провео дан са обожаваоцима у позоришту Лестер сквер.

Са супругом Мери је прошле године, уз све успоне и падове, прославио шездесет година брака.

За собом, осим књижевних дела, оставља два сина и петоро унучади.

Његов живот верно осликава његов сопствени цитат: „Сви правимо грешке, али морамо да наставимо да живимо.“