Војим те, сатки мој... Завирите у љубавна писма легенде – Павла Вуисића

Странице откривају човека каквог публика готово да није познавала, нежног, рањивог и бескрајно оданог.

„Пају не познаје нико, нико. А ако јавност сазна какав је био, можда ће схватити ипак, колики је био емотивац“… То су речи Мирјане Вуисић, жене покојног Павла Вуисића, која је одлучила, да након њене смрти јавности покаже писма која су она и њен супруг размењивали.

Великана српског глумишта сада имамо прилику да упознамо у једном потпуно другачијем светлу.

Мирјана је Павла упознала на рођендану заједничких пријатеља. Како је говорила, одрасла је с двојицом браће, који је често, као млађу, нису слушали док је причала.

А Павле ју је слушао све време. Тада је почела њихова прича, о којој сведочи више од 30 писама, која су сада пред нама.

„Један дан она се појавила са једном пекарском кесом од бурека пуном писама. Pитао сам шта да радим – рекла је да их чувам , али да не смем чак ни да их читам док је она жива, али после њене смрти да смем да прикажем тo“, прича Виктор Лазић из Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат".

Старе коверте, понегде избледело мастило, понегде, покидане странице. Тамо где се речи не виде, између редова, чита се емоција. Тамо где их има, говоре о посвећености.

„Имао сам ту срећу да сам много времена провео са њом па сам се ја мало навикао на његов рукопис. Ипак, отежава нам то што су она писана бебећим језиком, тепањем. Речи су изврнуте, слова недостају, или су премештена. Војим те… Сатки мој… и тако даље“, објашњава Лазић.

Делимо и неколико речи са старог папира: „Кад год помислим на себе, ја некако увек тебе, придружим у то моје ЈА“.