Преминула Роберта Флек, певачица коју ћемо памтити по песми “Killing Me Softly With His Song”

„Сломљено нам је срце што је славна Роберта Флек преминула јутрос, 24. фебруара 2025. године“, наводи се у саопштењу агента покојне музичарке. „Умрла је мирно окружена породицом. Роберта је рушила границе и рекорде. Била је и угледни педагог.”

Певачица и пијанисткиња са класичним образовањем, са закашњењем је стекла славу када је Клинт Иствуд употребио њену две године стару верзију песме The First Time Ever I Saw Your Face у свом редитељском дебију из 1971, Језа у ноћи.

После овог, следио је други, ванвременски хит, Killing Me Softly из 1973. године. Обе нумере су награђене Гремијем у двема узастопним годинама – подвиг који није поновљен све док U2 није освојио исту награду 2001-02.

Одмерен и топао стил Роберте Флек донео јој је шест топ 10 хитова и 10 топ аренби синглова, од којих су неки у дуету са Донијем Хатавејем.

Иако је њена владавина на топ листама избледела крајем седамдесетих, Роберта је наставила да снима и у новом миленијуму. Њен последњи албум, парафраза „Битлса“  Let It Be Roberta, објављен је 2012.

Последњи албум који се нашао међу топ 10, Blue Lights in the Basement, објављен је 1978. Последњи велики поп синглови били су филмска тема Making Love коју је написао Берт Бакарак и Set the Night to Music, дует са реге певачем.

Номинована укупно 13 пута, последњи Греми је добила 1995. године, за најбоље традиционално поп вокално извођење, за песму Роберта.

Желела да буде оперска певачица

Роберта Флек је рођен 1937. у Северној Каролини у породици музичара. Мајка Ирена је била оргуљаш црквеног хора, што значи да се рано упознала са верском и класичном музиком. Почела је да свира клавир са девет година, а са 15 је примљена на Универзитет Хауард да студира музику уз пуну стипендију, као једна од најмлађих ученица која је примљена у историји ове школе.

Са 19 година је желела да постане оперска певачица, пре него што је преузела место професора музике у Северној Каролини. Упоредо са радом у школи, Роберта је почела да наступа у ноћним клубовима. Виртуозност јој је донела редовне ангажмане у локалима широм Вашингтона, а 1968. године наступи у ресторану 'Господина Хенрија' утицали су да заувек одустане од професорске каријере.

Упознала се са соул џез пијанистом и певачем Лесом Мекеном, који ју је одвео у 'Атлантик рекордс'. Почетком 1969. снимала је свој деби албум First Take, наводно за само 10 сати.

Импресиван утицај и велики број сарадника сведочи о свестраности и јединственом стилу Роберте Флек. Имла је дует са Мајклом Џексоном, била на турнеји са Мајлсом Дејвисом и обрађивала песме Леонарда Коена и Лоре Најро.

Приликом једног интервјуа рекла је: „Себе сматрам певачицом душе.Tрудим се да док певам унесем сва осећања која имам у телу и уму. Особа са истинском душом је она која може да прихвати било чију песму и превазиђе све мане, технику и само те натера да слушаш.”

Након што се 2018. није добро осећала на сцени, њен менаџер је открио да је Флек неколико година раније доживео мождани удар.

Јеном се удавала, 1966. године, за џез музичара Стива Новосела. Пар се развео 1972.