Моника Белучи за РТС: Рад са Кустурицом је предивно искуство

У Риму се одржало 64. издање „Глобо доро“ за најбоља дела у области филма, а за која гласају страни дописници у тој земљи по угледу на Златни глобус. Ове године познатој глумици Моники Белучи додељена је награда за животно дело.

Када вам кажем Србија, шта вам прво падне на памет?

 – Одмах се сетим једног од мојих најлепших кинематографских искустава, а то је Млечни пут Емира Кустирице.

Зашто вам је то било једно од најлепших искустава?

– Јер је све било предивно, са људске стране сам се добро осећала. Била сам дивно прихваћена. То је прелепа, љубавна прича две одрасле особе која нема везе са годинама већ са енергијом. Срела сам људе са којима се и данас чујем, постали су моји пријатељи, било је то предивно пословно и приватно искуство.

Да ли би опет радили са Кустурицом или неким другим режисером из Србије?

– У мом послу волим баш ту непредвидивост. Волим када ми пројекти стижу спонтано, а ја нисам ништа планирала, тако да не волим да кажем – радићу овај или онај филм, мислим да ствари треба да дођу спонтано...

Дакле, оно што дође је добродошло… Сви имамо навику да сабирамо у једном моменту нашег живота шта смо то урадили до сада. Приближава се ваш рођендан, колико сте задовољни постигнутим, шта је оно што говорите себи: „Моника урадила си доста или…?“

– Гледам оно што је тренутно. Срећна сам јер имам две ћерке и то најважнија ствар у мом животу. Када видим да су оне срећне, срећна сам и ја. Љубав води мој живот – када треба да изаберем у послу вођена сам срцем и инстинктом.

Како се осећате када вам кажу да сте дива?

– Дива. Искрено, не знам да ли верујем у ту реч данас, мислим да та реч припада прошлости јер данас постоји и превише начина да се види једна глумица, пре је било могуће рећи за некога да је дива јер ко је некада глумио у филмовима стварао је одређену дистанцу са публиком које данас нема.