Александар Марић, млади писац са дипломом Саобраћајног факултета и дипломом мастера менаџмента у филмској индустрији

Александар Марић је завршио Саобраћени факултет са одличним успехом, али је већ на другој години студија схватио да је уметничка душа и да жели да се бави писањем и филмом, у чему је на крају и успео. Уједно је и успешан спортиста.

Гостујући у Београдској хроници, Александар Марић признаје да се уметничка страна пробудила у њему када је већ увелико било касно да се одлучи шта жели да буде.

„Сазрео сам тек негде у другој години факултета и тада сам схватио да сам уметничка душа, да желим да се бавим писањем и филмом и нисам једноставно желео да одустанем од тога. Хтео сам да истрајем и да се изборим, да кренем све испочетка, да се изборим да радим оно што волим“, наглашава Марић.

Прву књигу је почео да пише са 18 година, а завршио је са 19. Била су то Писма из будућности. Пише епску фантастику, фантастику и научну фантастику.

„Али сви романи, све ове теме индиректно се баве неким проблемима данашњице, који су стварност. Значи ја нисам желео директно да причам о проблемима, већ да на неки филмски начин направим неке пројекте који ће имати дубљи смисао, али имати и велики потенцијал да буду екранизовани“, додаје гост Београдске хронике.

Међутим, није желео само да пише књиге, већ и да студира филмску продукцију, и то у Италији. И поред тога што студије које је завршио на Саобраћајном факултету нису биле компатибилне са факултетом у Италији, то га није спречило да настави.

„Била је препрека, али ту препреку сам превазишао захваљујући овим романима. То је порука за све младе људе, пре свега, да све је могуће. Значи, ако нешто желите, ка томе треба да идете. Библијски речено је, биће по вољи твојој. С неке метафизичке стране, ум има моћ. Значи, ум има моћ уколико смислено твори мисли и уколико су те мисли пропраћане одговарајућим осећањима и емоцијама, ум постаје алат који нам може омогућити да остваримо све што желим у животу“, наглашава Александар, који је у Риму завршио мастер студије менаџмента у филмској индустрији и вратио се у Србију.

Нада се да ће неко по његовим књигама правити филмове. Свестан је да су у Србији мале шансе за то, и да би Америка, али све више и кинеско тржиште, били заинтересовани за екранизацију његових романа. У сваком случају уколико до тога не дође, ту је диплома Саобраћајног факултета.

Признаје да је имао неограничену подршку родитеља, и да је захваљујући томе и успео.

„Иначе да нисам добио ту подршку вероватно бих остао још на првом роману“, каже Александар Марић на крају гостовања у Београдској хроници.