Никола Роквић за РТС о путовању ка грчком манастиру: Све је пролазно, доброчинство остаје

Роквић је рекао да се за пут спремао духовно и ментално – три године: „Последње две године сам некако у континуитету, што се тиче тренинга, али за само ово путовање, можда нека два и по месеца сам интензивно радио на кондицији, на трчању, на планинарењу. Планинарење ми је много помогло, те висинске припреме, да могу лакше да уђем у кондицију и да издржавам ове велике напоре. Мислим да је јако битно да колико можемо симулирамо све оно што ће се дешавати на овом путу, а стварно дневно прелазити 35 километара није наивно.”

Нагласио је да су озбиљне припреме важне да би се издржао напоран пут, и да би се, како каже, „вратио кући уз Божју помоћ“.

Описао је и на који начин прелази километре: „Три километра идем брзим ход, па три километра брзи ход са штаповима и онда три километра трчим. И тако све радим укруг до тог неког... ето, три пута, то је 27 километара и онда још неких осам километара, комбинујем трчање и брзи ход. И све то радим у континуитету”, рекао је певач за Интернет портал РТС-а.

Рутина почиње у седам ујутру

Никола каже да креће око седам сати ујутру, да му је потребно пет сати да постигне дневни циљ од 35 километара, и да, зато што не воли паузе, задату километражу „одради у цугу”.

„Много ми помаже љубав коју добијам од људи, подршка је са свих страна. Молитва је јако важна и стварно кад буде, кад дођу неки тешки тренуци, једино молитва може да помогне. Волим да кажем да је то једна цела мисија где смо моја супруга и ја покренули фондацију 'Породица' која ће се бавити многодетним породицама, која ће се више бавити талентованом децом, али овај пут – због Светог Нектарија, који је чудесни Божји угодник, и који помаже људима који му прилазе, поготово онколошким болесницима.

Овај пут сам желео да спојим Светог Нектарија са нашом децом и нашим народом и да, пошто сам и сâм прошао, моја породица, кроз то једно велико искушење, и са онколошким болесником као што је мој отац био, знам колико је вера битна, знам колико вера даје снагу да се привазиђу све те тешке ствари”, описао је.

Певач је додао да, када дођу тешки тренуци, и ако и не дође до телесног исцељења, сматра да уз веру сигурно долази духовно исцељење „које је за хришћане битније од телесног”.

„Ово је тек почетак”

Никола тврди да је овај пут тек почетак, и жели да направи што више сличних акција како би фонадација „Породица” помогла онима којима је то неопходно. Читаоцима РТС портала, приближио је и то како изледа његово необично путовање.

„Људи су сјајни, помажу, дају воду, воће, слаткише, питају да ли шта треба. Доста људи стане и каже, Никола, дај да те повеземо. Ја сам дао два завета на овом путовању, први нећу да откријем, а други завет је да нећу ниједан сантиметар прећи на точковима…

Лепа је та подршка, али опет и један додатни терет где, кад уђем у ритам трчања и свега, буквално на сваких десетак минута морам да успорим, да станем, да се сликам, да поразговарам с људима, па некако покушавам да натерам људе да они мало шетају, да они мало потрче са мном, и онда да попричам у ходу“, објаснио је Никола.

Чврста вера и добар план

Породица и пријатељи су му такође велика подршка, супруга Бојана, деца, мајка, брат, пријатељи. Каже да је код њих видео бригу, али и страх због дугачког пута: „Мислим да би спортистима професионалним било то лакше, ја сам ето ипак певач, али ја сам имао и имам чврсту веру, добар план пута, добро сам се спремао, дао сам све од себе. Остало је Божја воља, тако да како год да буде, ја сам веровао од почетка, верујем, и драго ми је то што видим из дана у дана и моји пријатељи, моји познаници и сви, све више и више верују у мене.”

„Имаш оно што си дао, и много се више обрадујем кад некоме помогнем и дам него кад добијем. А то је један невероватан закон, да кажем, да кад дајеш, да добијаш и ти, али будеш испуњен, будеш радостан, будеш пун љубави, и буде ти живот леп и некако то се онда тако шири, онда покрећеш и друге људе, и други људи гледају, прави се леп ланац милости и љубави. Мислим да све прође, све је пролазно, али ствари које си учинио, које си радио за добробит других, мислим да то некако остаје за сва времена. И дивно ми је што видим колико сам мотивисао много људи, па и они чине разне ствари, помажу, прикључују се акцијама“, испричао је Роквић.

Инспирисан ликом и делом Светог Нектарија

Наводи да се, у периоду када је озбиљније приступио вери, упознао са ликом и делом Светог Нектарија, чији га је живот веома привукао: „Он је толико пута био клеветан, толико пута од најближих, најближи су га издавали, сви су га се одрекли, а он ни у једном тренутку није рекао ништа ружно, није се бранио, једноставно је прихватио то, и знао је да мора да прође то искушење, и са љубављу је враћао, и на крају је засијао, и дан-данас помаже многим људима“.

Најавио је и да се о његовом путу припрема документарац из којег ће се јасније разазнати разлози његове акције и други детаљи.

„Свети Нектарије нам шаље поруку да будемо смирени и да једноставно свој живот препустимо Господу, да не ропћемо, да и у тренуцима када нам се чини неправда да покушамо да будемо смирени, и да захвалимо Господу на тим тешким тренуцима, јер живот је такав, некад буде великих искушења, некад буде лепо, и тако то се смењује као дан и ноћ, као сунце и облаци“, каже Никола.

Додаје да су у том процесу кључни радост, љубав, милосрђе, праштање, и то да се, како поручује: „трудимо да живимо некад и за друге, а не само за себе“.