Данијел Канеман, познати психолог и добитник Нобелове награде, преминуо у 91. години
Данијел Канеман, психолог који је био пионир теорија у бихејвиоралној економији које су у великој мери утицале на ову дисциплину и за које је награђен Нобеловом наградом за економију, аутор светског бестселера „Мислити, брзо и споро“, преминуо је у 91. години.
Данијел Канеман, израелско-амерички психолог преминуо је мирно 27. марта, наводи се у саопштењу Универзитета Принстон, на коме је предавао од 1993. године. Његова партнерка Барбара Тверски – удовица Амоса Тверског и професор психологије на Универзитету Станфорд – рекла је да породица не жели да открије место или узрок смрти.
Канеман је аутор светског бестселера Мислити, брзо и споро, која је умногоме допринела разбијању мита да је понашање људи вођено рационалним доношењем одлука, већ да је често засновано на инстинкту.
„Дени је био гигант на том пољу“, рекао је Елдар Шафир, бивши колега са Универзитета Принстон у саопштењу. „Многе области у друштвеним наукама једноставно нису биле исте откако је он ступио на сцену. Много ће нам недостајати.”
Канеман је рођен у Тел Авиву 1934. године, док је његова мајка била у посети својој широј породици, али су се после пар месеци по његовом рођењу вратили у Париз где су живели. Шест година касније, док је Канеман завршавао први разред, нацисти су окупирали Француску.
Његов отац, хемичар истраживач, је одведен, али је потом пуштен, а породица је побегла у неокупирани део Француске и остатак рата провела скривајући се. Отац му је умро 1944, а дванаестогодишњи Канеман се преселио у Палестину под британском влашћу са својом мајком две године касније, непосредно пре стварања државе Израел.
Студирао је математику и психологију на Хебрејском универзитету у Јерусалиму, а затим је стекао докторат на Берклију, проучавајући статистику, психологију визуелне перцепције – зашто ствари изгледају онако како изгледају – и како људи комуницирају у групама.
Затим се са 27 година вратио на Хебрејски универзитет да предаје статистику и психологију и започео своје чувено партнерство са Амосом Тверским, такође професором психологије на Хебрејском универзитету.
Године 2002, шест година након смрти Тверског, Канеман је добио Нобелову награду за економију за своје моделе како је интуитивно расуђивање мањкаво на предвидљиве начине.
Канеман и Тверски преобликовали су област економије, која је пре њиховог рада углавном претпостављала да су људи „рационални актери“ способни да јасно процене изборе, као што су који аутомобил треба купити или који посао одабрати.
Истраживање овог пара фокусирало се на то колико је доношење одлука обликовано подсвесним хировима и менталним пречицама које могу искривити наше мисли на ирационалне, али предвидљиве начине.
„Имао сам ограничене амбиције, нисам тежио великом успеху“, рекао је Канеман за Гардијан 2015. „Био сам веома вредан, али нисам очекивао да ћу бити познати психолог.“
Данијел Канеман је започео своје награђивано истраживање касних шездесетих. Да би повећао разумевање начина на који људи доносе економске одлуке, он се ослањао на когнитивну психологију у односу на ментални процес који се користи у формирању одлука и избора. Његово истраживање о доношењу одлука у условима неизвесности резултирало је формулисањем нове гране економије – теорије перспективе.
Коментари