Знамо ли да се понашамо у позоришту где треба да уживамо у представи и глуми – треба ли нам опомена глумца

За представу Књига о Милутину увек се тражи карта више. Ипак, није ово први пут да глумци опомињу публику, а позоришта подсећају на правила понашања. Подједно је тешко и глумцима на сцени, али и публици јер када се магија једном прекине - тешко поново дође.

Број оних који користе мобилне телефоне у позоришту је у мањини, али кваре доживљај и уживање у представи другим посетиоцима.

„Током сваког извођења представе Књига о Милутину дешавају се овакве ствари, али је ово била некако већа посвећеност телефону, која је и дуже трајала,па је због тога глумац Ненад Јездић и реаговао након завршетка представе. Ради се о мањини, али се ометају и публика и глумци на сцени. То се дешава на већини наших представа на шта стално апелујемо“, рекла је Зоја Павловић, "Звездара театар".

Додаје да су телефони толико постали саставни део нашег живота, па вероватно не постоји ситуација за коју сматрамо да је у реду да га се одрекнемо, па макар и на сат ипо или два колико смо у позоришту. Можда и неки део публике није довољно свестан колико се поремети ситуација у сали само једним погледом у телефон.

"Када сте у мраку и када погледом у телефон осветлите своје лице то виде и глумци на сцени и публика и то заиста ремети пажњу.Тај доживљај који се стекне у позоришту када представа почне и док траје се руши и то је највећи проблем", истакла је Зоја Павловић.

Правила понашања у позоришту

„Не бих претерано едуковала публику, али кашњење на представу и коришћење мобилних телефона нама су највећи изазов са којим се свакодневно боримо. Хтела бих да кажем да имамо пуне представе и да много публике пролази кроз наше позориште. То су људи који воле позориште и који на прави начин њему и приступају. Овакви посетиоци који гледају у телефон су мањина и надамо се да ће се то временом смањити на најмању могућу меру, а надам се да ће у будућности и потпуно престати“, рекла је Зоја Павловић из „Звездара театра“.

„Играти било који вид позоришне представе је јако захтевно, а монодрама је посебна врста уметности, јер је глума контакт, дијалог, глумаца са публиком. Играти монодраму од сат или два захтева велику концентрацију. То је и цео дан припреме за ту позоришну представу која се игра у вечерњим сатима. Јако је тешко када у том фокусу покушаваш да оживиш то посебно искуство које се зове позориште", рекао је глумац Ђорђе Мишина.

Истиче да сваки глумац реагује другачије, неко то и не чује, јер је потпуно у представи, а неко реагује концентрацијом и све је то лоше.

"Ми као друштво немамо етику и културу, позориште се труди да едукује публику. На неки начин ми је жао што је колега Јездић то морао да доживи. Нама глумцима је позориште велика ствар“, рекао је глумац Ђорђе Мишина.