Цаци Михаиловић: Наш Београд је био много лепши док су Драган и Милена шетали његовим улицама

На данашњи дан 2016. године преминуо један од великана нашег глумишта, Драган Гага Николић. Био је познат као велики шмекер и господин, инкарнација београдског духа, који је у каријери одиграо више од 170 улога. Драганове колеге Јелисавета Сека Саблић и Милан Цаци Михаиловић поделили су са гледаоцима Јутарњег програма своја сећања на омиљеног колегу.

Драган Николић је са 17 година положио пријемни испит на Академији за позориште, филм, радио и телевизију и био најмлађи студент у својој класи.

У својој првој великој улози заблистао је као Џими Барка, у филму Живојина Павловића Кад будем мртав и бео из 1967, који је у многим анкетама филмских критичара проглашаван за један од три најбоља филма створена на јужнословенским просторима.

Као стални члан ансамбла позоришта Атеље 212 од 1969. године, остварио је много улога и врло успешну позоришну каријеру. Велику популарност донео му је лик Прлета из филмова и телевизијских серија Отписани (1974) и Повратак отписаних (1976) у режији Александра Ђорђевића

Глумачко сазревање, са низом успелих креација ликова из своје генерације, доноси му 1985. године Октобарску награду Града Београда за „креативну способност да узбудљиво предочи лик великог психолошког распона“ (улога насилника Гаре у филму Живот је леп Б. Драшковића).

Добитник је свих значајних филмских награда укључујући Награду за животно дело „Павле Вуисић“ 2000. године.

Драган и његова супруга Милена Дравић су се упознали 1972. када су заједно водили шоу-програм Образ уз образ на Телевизији Београд и на једној паузи између снимања, 31. децембра, отишли су у општину да се венчају. Милена је до последњег дана била уз супруга и бринула о њему.