Чендлер Бинг и феномен „Пријатеља“ – како је свет заволео Метјуа Перија, глумца који није волео себе

Када живот није био љубичасти стан у Њујорку, није било Чендлера који би орасположио Метјуа, позорнице која је могла да утеши и менице којом би отписао празнину. Недостајао је саркастични коментар за весели кез и мемоари за повратак у равнотежу. Назнаке трезвености и баланса изузеци су који су потврдили правило. Пери је најчешће фалио самом себи.

Перфекционизам и разочарање

Метју Пери је био перфекциониста. Када је почетком деведесетих купио фиксни телефон и бележио поруку за говорну пошту, преснимавао је тон, мерио паузу између две речи и преправљао текст три сата. Замолио је пријатеље да коментаришу садржај, а затим још два и по сата радио на коначној верзији.

Опсесивна жеља да живи без права на грешку значила је честе поразе и разочарања. Након две рехабилитације, и на врхунцу популарности Пријатеља, Пери је коначно приметио проблем.

„Озбиљно сам схватао себе и све је морало да изгледа савршено. Хтео сам да будем шаљивџија коме је сваки штос успешан. Желео сам да дружење са мном другима представља одмор. Само то би ме испуњавало“, говорио је Пери у интервјуу за Њујорк тајмс 2002. године. 

Већину сцена на сету Пријатеља извео је у страху да ће некога изневерити. Серија се снимала пред публиком, а Пери је гледаоце посматрао као жири пред којим не сме да омане.

„Осећао сам да ћу умрети ако нешто кажем, поентирам, а публика у студију не реагује“, рекао је Пери у исповести током поновног окупљања Пријатеља 2021. године, уз изненађење колега у студију ХБО-а.

Перијев перфекционизам креће из детињства. Био је талентовани канадски тенисер. Као 12-годишњак, други на националној листи. Вежбао је и до 10 сати дневно. У једном мечу је желео да победи противника без капи попијене воде. Тријумфовао је, иако је скоро дехидрирао. Да је попио гутаљај течности, сматрао је, доживео би неуспех.

Перијев пријатељ: Био је несигуран, неспокојан, изнова je падао, али... 

Упркос страственом тренирању, свакодневица тинејџера из Отаве постајала је напорна. Пери је одрастао са мајком, отац их је напустио док је Метју био беба. Живео је са очухом и у новој породици се осећао запостављеним. Бег је потражио у пићу. Прво пиво попио је са 14 година, када и прву чашу вина. Једва пунолетан, пио је свакодневно.

„Деловало је да никада нисам био срећнији. Пијан се нисам свађао са мајком, размишљао о томе шта је живот и које је моје место. Све је било спрано“, забележио је Пери у мемоарима Пријатељи, љубавници и велика страшна ствар из 2022.

Глумац је најмање 15 пута био на рехабилитацији од 1997. На прво одвикавање од алкохола и таблета отишао је у фондацију и рехабилитациони центар „Хазелден Бети Форд“.

Заменик шефа за односе са јавношћу фондације и Перијев пријатељ Вилијам Мојерс био је бивши алкохоличар и волонтер почетник у рехабилитационом центру када је упознао звезду Пријатеља.

Своју борбу против алкохолизма објавио је у бестселеру Њујорк тајмса Сломљен: Моја прича о зависности и искупљењу и значајно је инспирисао Метјуа да касније и сам пише мемоаре.

Мојерс за РТС каже да Перију за потпуно излечење није била довољна чињеница да је успешан и славан.

„Зависност је хронична болест и нема лека, њом се управља. Пери је приказао да је изнова падао, као и да је у константном преиспитивању живота тешко проналазио спокој. Био је несигуран. Али, имао је значајне периоде апстиненције. Био је оличење болести зависности и светионик наде у излечење.“ 

Пери и Мојерс заједно су одлазили на састанке анонимних алкохоличара. Једина утеха и противотров у периодима кризе била је заједница.

„Последњи пут смо се видели на промоцији мемоара. Био је у реду, већ дужи период у апстиненцији од алкохола и лекова“, каже Мојерс.

Молитва за пажњу, новац и најбоље место у ресторану

Перијева мајка, Сузан Морисон, радила је као телевизијска водитељка пре него што је током седамдесетих година 20. века постала секретарка за штампу тадашњег премијера Канаде Пјера Трудоа. Метју истиче да је живот под „стакленим звоном“ због важности и опасности посла његове мајке разлог за његове прве несташлуке.

„Тада је почело лоше понашање. Слабе оцене, цигарете, алкохол. Пребио сам Пјеровог сина у школи“, подсетио се у интервјуу за магазин Пипл 2022. године, алудирајући на ситуацију у којој је претукао актуелног канадског премијера Џастина Трудоа због тога што је био бољи у спорту од њега.

Пери је желео промену. Стога је престоницу Канаде заменио сунчаним Лос Анђелесом, а тениски рекет глумом. Преселио се код оца кога је до тада чешће виђао у телевизијским рекламама него уживо. Отац, Џон Пери, радио је као манекен у серији реклама за козметичке производе „Олд спајс“. Наступао је као гитариста локалног кантри бенда и остварио неколико споредних улога у ситкомима и филмовима. 

„Ретко сам га виђао. На моје негодовање због тога, знао је да се нашали и каже да ће бити убијен у следећој епизоди неке трилер серије, и да га тамо гледам“, причао је Пери. 

Понеко очево холивудско познанство обезбедило му је рекламе и споредне улоге у осредњим серијама. Џон се најпре противио идеји да и син постане глумац.

„Гледао сам га у првој улози, био је добар и помислио сам да имамо проблем... Још једна генерација Перијевих која улази у пакао“, причао је Џон у интервјуу за Ен-Би-Си.

Метју је сковао план – биће славан и богат.

Али, десетак година и улога касније, није био ни близу реализације. Перфекциониста у њему је вриштао, а новца није било ни у траговима.

Једном је, прелиставајући огласе за аудиције у гарсоњери на ободу Лос Анђелеса, прочитао чланак о најновијим испадима Чарлија Шина. Промрмљао је: „Па шта има везе, он је барем познат“.

Тада је, заокупљен идејом да ће му популарност решити недаће, клекнуо, затворио очи и помолио се први пут у животу.

„Боже, можеш да ми радиш шта год хоћеш, само те молим да будем познат... Три недеље касније добио сам улогу у Пријатељима. Бог је одржао реч, али сам ја заборавио на први део реченице“, говорио је Пери.

Читајући сценарио, у Чендлеру је видео себе.

„Као да ме је неко пратио у стопу и крао моје шале, манире и уморан, али духовит, поглед на живот. Нисам ни мислио да би требало да тумачим Чендлера, био сам Чендлер.“

Са Пријатељима, Метју је коначно могао да заплеше у џемперу и каки панталонама као господин Бинг – духовити, несигурни аналитичар за статистику и реконфигурацију података.

Пажња, новац и најбоље место у ресторану били су резервисани. Екипу са Менхетна је у првим недељама емитовања пратило више десетина милиона гледалаца широм САД.

Фиби, Моника, Рејчел, Рос, Џои и Чендлер постајали су омиљени – од Лондона, Сеула, касније и до Београда – широм планете.

Шесторка је била у врху. 

Феномен Пријатеља – зашто генерације изнова воле јунаке из Вествилиџа

Вест о Перијевој смрти била је глобална. Свет је напустио шармантан и надарен глумац у својим педесетим. Трагично је и тек тако. Међутим, опроштај од Перија продубљен је посебним односом серије и публике.

Од прве сцене, Пријатељи су приказ о пријатељству у двадесетим годинама живота.

Моника у локалном кафеу описује потенцијалног момка, Фиби је саветује, а Чендлер прича о својој нес(п)ретној романси. Роса је напустила жена, Џои га позива на авантуру, док Рејчел бежи са сопственог венчања.

Макар део ситуација могао би да се измести у најслучајнији оближњи бар на Дорћолу, у Великим Црљенима или у Лондону, где неколицина пријатеља прича о свакодневици.

Косценариста Дејвид Крејн је приметио да су Пријатељи феномен који изнова проналази нишу јер је у фокусу управо прича о искуствима просечних 20-годишњака.

„То су, отприлике, године у којима су пријатељи породица.“

Амерички критичари поп културе Пријатељима су предвиђали сезону или две. Серија је дебитовала на Ен-Би-Сију 1994. У години самоубиства Курта Кобејна, фронтмена „Нирване“ – заједно са надолазећим ријалити програмима – требало је да послужи као „удица“ на коју ће се „упецати“ пољуљана генерација икс.

Међутим, током деценије приказивања, око 30 милиона Американаца је у просеку пратило сваку епизоду. Шест узастопних година, Пријатељи су били најгледанија комедија у САД. Прву епизоду погледало је 22, а финале 53 милиона људи, у доба када је интернет већ преузимао узде.

Већу гледаност последњих епизода бележили су једино класици Војна болница (M.A.S.H, 106 милиона гледалаца), Кафић уздравље (Cheers, 80 милиона) и Сајнфелд (76 милиона), у златној ери телевизије.

Књижевник и новинар Мухарем Баздуљ каже за РТС да су Пријатељи имали важан утицај на читаву западну популарну културу, укључујући и Србију, и да су ликови чудно оживели стереотипе, стварајући митологију код гледалаца. 

„Рецимо, Џои је био приглуп, али привлачан женама. Рос је интелектуалац, али смотан. А Чендлер је циник, у доба када је бити циник било пожељно. И зато је Чендлер, више него ико други, осликавао дух епохе током деведесетих.“

Након што су стриминг платформе загосподариле интернетом, Пријатељи су се лако уклопили. Прво Нетфликс, па ХБО, уложили су стотине милиона долара у откупљивање права за емитовање. Непуне две недеље након Перијеве смрти, серија је најгледанија на стриму.

Статистика је јасна – Пријатељи су више од „мамца“ ороченог на неколико година. Рецепт је био једноставан – скицирање прве деценије одраслог живота без обзира на друштвени, политички, економски или статусни контекст. Зато је шоу релативно лако „преживео“, интернет, миленијалце, стриминг платформе и генерацију зед у САД, Европи или Индији.

Представљене су теме које разумеју 20-годишњаци, било где у свету. Радња прати развој ликова од незрелих двадестих ка животно и емоционално искуснијим тридесетогодишњацима.

Чендлер Бинг, омиљени међу омиљенима

Међу свим пријатељима, преображај Чендлера Бинга је најприметнији.

Публика га упознаје као младог и оштрог циника. Забавног за окружење и несрећног у љубави. Неког ко мрзи Дан захвалности.

Али, у последњој клапи, Бинг је задовољан на новом послу. Ожењен. Заједно са Моником је усвојио близанце и преселио се у мирнији Њу Џерси.

Заокрет на јединствен и забаван начин.

Метју је обликовао лик који је арогантан и добар, несигуран и самопоуздан, отпоран и рањив – све оно што чини људску природу. Човек који збија шале када му је непријатно или (не)савршено наглашава слогове опаски, мењајући начин на који Американци говоре и шале се. 

Већину цака преузео је из „личне архиве“. Како је и сам приметио, није морао да тумачи, био је Чендлер Бинг.

Пери је глумио и пре и после Пријатеља. Био је одличан партнер Брусу Вилису у Убици меког срца, солидан у комедији Поново 17 и лош у једнако лошој сатири Не гледај горе. Толико лош да су његов лик избацили из коначне верзије филма јер није могао да изговора реплике због болова у стомаку. Режирао је представу Краљ чежње...

Ипак, понајвише је био, и биће, Чендлер. И утолико је вест о смрти трагичнија.

Када публика одрасте уз серију и њене ликове, није једноставно распетљати парасоцијалне везе. Заволи се лик, извођач и оно што је глумац унео у карактер. Иако је Перијев Чендлер фикција, веза постаје стварна, а тиме и губитак.

А крај је дошао прерано. И било је лично.

Велика страшна ствар

Глумачку каријеру Метјуа Перија обележиле су проклетство једне – мајсторски изведене – улоге, али и прилично хаотичан живот холивудске звезде.

Постава Пријатеља се 2021. окупила на прослави ситкома. Сви сем Перија изгледали су зрелије, витално и у складу са својим животом. Метју је изгледао старо, истрошено и одсутно. Било му је видно непријатно пред камерама, једва да је и говорио.

Образложење је уследило 2022, кроз мемоаре Пријатељи, љубавници и велика страшна ствар, у којима је описао животне странпутице.

Била је то скица усамљеног човека који је замало умро, али се још увек није помирио са својом зависношћу. Огољено је све, без помоћи „писаца из сенке“.

Сарказам је спакован већ у трећој реченици: „Здраво, моје име је Метју, мада ме можда познајете под другим именом. Пријатељи ме зову Мети. И требало би да сам мртав“.

Или када нагласи да му је медицински техничар у швајцарској болници пет минута масирао срце након застоја због реакције на анестетик: „Да нисам био Чендлер из Пријатеља, мислим да би одустао после три минута“.

Уредник издавачке куће „Лагуна“ Срђан Крстић, који учествује у превођењу и издавању Перијеве књиге у Србији, каже за РТС да је спецфичност мемоара сурова искреност аутора.

„Аутобиографска литература је квалитетна ако је искрена, а Метју је био веома отворен. Познатим личностима није лако да причају о тешким тренуцима. А он је јавно признао да од малена пати. Имао је све, а био је дубоко несрећан.“

Камере Пријатеља послужиле су Перију да побегне од непријатности живота. Пре и после узвика „акција“ и „снимљено“, одвијала се трагедија коју је ретко ко видео. Иако никада није пио на сету, често је био мамуран. Једанпут је заспао током снимања сцене. Слабо се сећа периода од треће до шесте сезоне серије. Од перфекционисте су остали само трагови. 

Међутим, оно што је крио у себи испољавало се физички.

„Када сам дебео, то је од алкохола. Ако сам мршав, онда гутам пилуле. Када носим козју брадицу, онда сам на баш много таблета“, писао је Пери.

Зарада првог тима Пријатеља била је идентична за главне актере. Скромних 22.500 долара за сваку од 24 епизоде у првој сезони и 1,1 милион у последњим годинама снимања. За разлику од Џенифер Анистон, Кортни Кокс, Лисе Кудроу, Мета Лебланка и Дејвида Швимера, Пери је потрошио између седам и девет милиона долара за лечење од болести зависности. И није помогло.

„Нема суме која може да вас извуче. Ето какав је алкохолизам“, писао је.

Уредник „Лагуне“ за РТС истиче да читаоци константно осете празнину у Перијевом животу.

„Остварио је све у смислу културе пословања и опет је седео у 'ћумезу' и у контакту једино са дилерима. Био је несрећан“, каже Срђан Крстић.

Љубав(ниц)и

Пери је, заправо, бежао од среће.

Везу са Џулијом Робертс је раскинуо да не би био остављен. Како је забележио у мемоарима, уместо да се суочио са агонијом, побегао је.

„Нисам јој био довољан. Тако сам мислио... И оставио сам је. Била је збуњена. Размишљао сам – ако одустанем од игре као Чендлер и покажем ко сам заиста, можда ће ме приметити, али још горе, можда ће ме приметити и оставити, а то нисам могао да сварим.“

Ништа срећније нису прошли ни остали Перијеви покушаји да опстане у здравом емотивном односу.

Компликован приступ види се и када констатује да би волео да буде заљубљен, и у љубави са неким, али да не верује у љубав.

Несрећа на скутеру за воду, болови у леђима и викодин – како је настала „џанки“ рачуница

Алкохол је већ био део Перијеве рутине када је на снимању Убице меког срца 1997. откључао потпуно ново поље зависности. Несрећа на скутеру за воду (џет-скију) проуроковала је болове у леђима и потребу за викодином.

Од прве таблете се „растопио попут меда“. За недељу дана попио је 40 пилула. Протекао је један месец, а Пери је пријављивао разне лажне болове да би му преписали терапију.

Годину дана касније, већ је развио рачуницу где, када и колико таблета би могао да добије.

Преузимао је пакете од дилера и путовао у иностранство када су САД постале премале за његове „џанки“ ритуале.

Четрдесет таблета недељно постало је 55 викодина дневно. Неколико чаша жестине претворило се у 14 домаћинских вотки које не би ни осетио. Конзумирао је и кокаин, ксанкас, оксиконтин, хидрокодон.

Поиспадали су му сви природни зуби док је јео тост са путером од кикирикија. Имао је 14 операција. Био је у коми две недеље, након што му је пукло дебело црево 2018, са два одсто шанси да преживи.

Рехабилитација је била нужност. 

Циљ мемоара је подршка у лечењу од болести зависности 

Пери је мемоаре писао у жељи да помогне болеснима да се отрезне и одвикну од употребе лекова. Желео је да га упамте по хуманитарном раду, а не као Чендлера.

Вилијам Мојерс из фондације „Хазелнд Бети Форд“ за РТС наводи да су Перијеви мемоари увид у позитивне и негативне примере борбе против болести зависности и да ће сигурно испунити жељу аутора да буду подршка на путу ка оздрављењу.

„Аутентичан је. Приказивао је шта све представља борба против болести зависности на физичком, психичком и емоционалном нивоу. Метјуа није било срамота да прича о повратку на почетак. Скинуо је стигму срамоте за такве падове. Иако себи то није могао да призна“, закључује Мојерс.

Опростио је свима осим себи 

Постоји култна сцена у српској серији Вратиће се роде у којој Александар Вранцов Ексер (Драган Бјелогрлић) изненада окончава осмогодишњу везу и оставља партнерку Сању (Мирјана Јоковић).

Домац, ситни шверцер и животни аутсајдер напушта, можда, и једину особу која би могла да му помогне.

Стога, Сања погађа када Ексеру каже: „Теби човек кад би дао срећу на тањиру, ти не би знао да је узмеш“.

Али још је ефектније Ексерово објашњење.

„Има некад, кад се ја тако осетим опуштено, чак и срећно... Али, онда ми нелагодно. Као да то нисам ја. Као да ја, у ствари, морам да будем сј..ан и несрећан.“

Ексер бежи од среће, одбацује људе, срља у поразе и најтежи је за себе.

Чини се, као и Пери у стварном животу.

На крају исповести, Метју пише о скоријем сусрету са мајком када му је коначно рекла да је поносна на сина. Реченица коју је чекао цео живот. Био је љут на њу због чега је она тражила опроштај. Напослетку јој је опростио.

Опростио је и оцу што је напустио породицу.

Извинио се колегама, пријатељима, симпатијама и партнеркама због деценијског недоличног понашања под утицајем алкохола и опијата. Замолио их је да му опросте.

Прихватио је и да ће заувек бити и Чендлер Бинг.

Ипак, остао је немилосрдан када је коментарисао себе.

„Лењ, себичан, нарцисоидан, несигуран, лош“, поједини су описи. 

И једино себи није опростио ништа.