У својим дуго очекиваним мемоарима „Зовем се Барбра“, Барбра Страјсенд дели детаље из свог узбудљивог живота

У својим мемоарима Зовем се Барбра, који су се на полицама књижара појавили 7. новeмбра, осамдесетједногодишња Барбра Сртајсенд својом препознатљивом духовитошћу и непоколебљиво искреним ставом копа дубоко у своју прошлост, описујући све од детињства у Бруклину које је провела жудећи да задовољи своју мајку, до њеног великог успеха на Бродвеју и признања за филмове попут Смешна девојка, Звезда је рођена и Девојке коју сам волео.

Ту су, наравно, и размишљања о њеном личном животу, укључујући романсе са славним личностима и дружења са звездама попут Марлона Бранда, бившег мужа Елиота Гулда (са којим је добила сина Џејсона Гулда) и бившег канадског премијера Пјера Тридоа – што је на крају довело да коначно пронађе вечну љубав са Џејмсом Бролином са којим је у браку од 1998. године.

Кроз 59 поглавља књиге и много деценија, Страјсендова је водила рачуна да истакне имена свих који су јој давали подршку, који су је импресионирали или који су јој представљали изазов. Свој живот приповеда као низ одисеја, из којих она увек излази као победник, што је, руку на срце, и заслужила када се сумира све што је у животу постигла.

Живот који заслужује да буде преточен у литературу

Објавила је више од 50 албума, освојила читаву хрпу Еми, Греми, Тони награда и Оскара. Када су јој предлагали да оперише нос, а она није прихватила, редефинисала је холивудске појмове лепоте и привлачности.

Барбра Страјсенд је 1984. године постала прва жена која је освојила Златни глобус за најбољу режију за свој филм Јентл, и још увек је једна од само три жене добитнице овог признања у историји. Други филм који је режирала, Господар плиме (1991), у којем такође игра главну улогу и у којем се појављује и њен син Џејсон Гулд, такође је обасут похвалама и номинован за седам Оскара. Захваљујући њеном филму Огледало има два лица из 1996. године, Лорин Бекол је први пут номинована за Оскара у својој петодеценијској каријери.

У време када су све Американке стекле право да отворе кредитну картицу без мужа, Барбра Страјсенд је већ основала две продукцијске компаније.

Преко трња до звезда

Рођена је 24. априла 1942. у њујоршкој четврти Бруклину. Родитељи су јој били Јевреји пољско-руских корена. Отац је умро када је имала само 15 месеци. Мајка, која је иначе била певачица, саставља је крај са крајем прехрањујући малу породицу са платом школске секретарице.

Није се најбоље слагала са очухом, а мајка је није подржавала у жељи да се бави шоу бизнисом, сматрајући да није довољно лепа. Завршила је средњу школу Еразмус Хол где је матурирала као једна од најбољих ученица и певала је у хору са Нилом Дајмондом и дружила се са шаховским прваком Бобијем Фишером. Никада није похађала колеџ.

Од малена је маштала о класичној глумачкој каријери, а са 14 је почела да похађа часове глуме. Истовремено је певала у школском хору, а касније и у малим ноћним клубовима. Побеђује на такмичењу талената, а након тога њена каријера креће узлазном путањом – али не као глумице, већ као певачице.

Добија ангажмане у познатим клубовима, са 19 година дебитује на Бродвеју, а две године касније добија и награду критике Тони за улогу у мјузиклу I Can Get It For You Wholesale.

Некако у исто време излази јој и албум, који је награђен са два Гремија. Мјузикл Смешна девојка (Funny Girl) доноси коначни пробој, упркос томе што су јој сви предвиђали пропаст, јер су је сматрали ружним пачетом.

Каријера у Холивуду

Мјузикл је снимљен у Холивуду, а 1968. године тада двадесетпегогодишња Барбра добија Оскара за најбољу женски улогу. То је било њено прво велико појављивање на екрану.

Следе филмови попут Што те тата пушта саму?, Девојка коју сам волео, Звезда је рођена или Упознајте мале Фокерове који сведоче о читавом дијапазону њеног глумачког талента, од улога у комедијама, до потресних драма.

Филмски партнери су јој били Омар Шариф, Ив Монтан, Сидни Поатје, Ник Нолт, Дастин Хофман, Роберт де Ниро. Али оно у чему је, каже, највише уживала, били су филмови са Робертом Редфордом.

„Никада нисмо тачно знали шта ће једно од нас да уради. Пажљиво смо се посматрали и интересовали једно за друго. Мислим да је и публика то приметила.“

Али, Страјсенд у мемоарима каже да он није био њен тип. Никада није волела плаву косу и плаве очи – иако је сматрала да Редфорд добро изгледа: „Предивна вилица, сјајни зуби“, пише она у својој књизи.

Глас као течни дијамант

У већини својих филмова Барбра пева. Када јој је 2015. тадашњи амерички председник Барак Обама доделио Председничку медаљу слободе, једну од најзначајнијих цивилних награда у САД, рекао је да Страјсенд има „глас као течни дијаманти“.

Многе њене песме, попут Woman In Love, The Way We Were, A Star Is Born или Guilty одавно су постале евергрин.

Али, Барбра Страјсенд није само талентована певачица, глумица, редитељ и продуценткиња, она је и друштвено активна – подржава заштиту животне средине и иницијативе за жене, и политички се у њих укључује.

Са својих више од 80 година, Барбра Страјсенд је активна као и увек. Ипак, кад пронађе време између свих својих активности, повлачи се у Калифорнију. Тамо живи на обали Малибуа са својим супругом, глумцем Џејмсом Бролином.